Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

156

нисати уско, искључиво као материјална производив За њега je производгьа свака делатност која има за обележје да je резултат људског рада (стр. 16). У том смислу се појЗм произвоДног рада има одредити шире од Марксовог појма. Његово дефинисанье се има заснивати на практичним мерилима, jep нису у дитаЕьу „теорискоапстрактне поставке“, већ поставке „конкретне економије која je дата свакој земљи на одређеном степену гьенОг развитка“ (стр. 20). Пут који je изабрао др. Грђић за решење методолошког проблема обрачуна одговара другој алтернативи, уколико ce тиче дефинисања појма производное. Он je проширио појам на сваку економску активност која je везана за рад одређеног привредног субјекта а не само за рад у материјалној производили. У том погледу његова схватања су идентична са схватањима ко ja по том питању преовлађују међу грађанским економистима и статистичарима, а која су добила Овој израз у публикацијама статистичког уреда Организације Уједињених надија. И у погледу квантификационог критерија, др. Грђић остварује својом методологијом јединство обрачуна на тај начин што ce определио за тржишну цену, „заједнички именитељ“ за израчунавање глобалних односа обухваћених друштвеним производом и народним дохотком. Међутим, др. Грђић није желео да остане до краја на теориским концепцијама економиста који су израдили методологију Организације Уједињених нација. Он je настојао да са гледишта економске теорије да образложење вулгарно економском аспекту појма производње, односно појму који се заснива на „конкретној економици“. Управо то његово теориско објашњење не задовољава и научно се не би могло прихватити. Он исто таКо меша појам вредностЦ ta појмом тржишне цене <стр. 16, 26, 29, 32, 67 и др.), и усваја поред тога и неекономско значење вредности. (Например: „у друштвеном животу найме може да дође до промене вредности иза којих не стоји рад. Такве случајеве, например, претставља добитак на лутрији или наследство...“) Међутим, поред овакве употребе израза вредност, др. Грђић даје и једну теориску анализу ројма вредности. Пошто je констатовао чйгьеницу да се вредности стварају радом, он сматра да се „може дискутовати о трима категоријама рада које би могле послужити као извори нових вредности, као елементи народног дохотка“. У те категорије укључује: прво, рад и њиме створене вредности у привреди схваћеној у ужем смислу. Производи рада, обављеног у овој сфери друштвеног живота, имају углавном матери ј алии облик, али се добар део рада утроши на производњу услуга (производних и личних). Другу категорију обухвата рад обавл>ен ван привредне сфере, схваћене у ужем смислу, као што je рад у државним и општедруштвеним организацијама. Произвол овог рада по правилу има нематеријално обележје. И најзад, трећу категорију претставља рад обављен у породичним домаћинствима (главни претставник ове врсте рада je рад домаћице), коме се исто тако не може „оспорити друштвени карактер“. Само „обрачун који