Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

158

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Било je предлога да се спор између ове две концепције реши тако што би се обрачун глобалних величина вршио по обема шемама, јер би се на тај начин по једној шеми добио обрачун у складу са теориским захтевима, а по друтој у складу са практичним потребама статистичког обухватања свих економских делатности. Такво решенье се не може прихватити јер уствари и није решење проблема. Ако се врши обрачун по двема шемама, поставиће се питање која од ових двеју шема даје тачан обрачун. Само један од њих може бити тачан, те према томе друти нема смисла. Који je тачан има се утврдити кроз анализу теориских основа обе шеме. Две шеме обрачуна значе признавање привидне противречности између теориског решења и практичног решења као стварне. У овом кратком приказу оба схватања у вези са израчунавањем друштвеног произвола и народног дохотка показали смо да у сваком схватању постоје елементи који су научно тачни, само што ниједно од тих схватања није било доследно и није до краја остало у оквиру премиса које je себи поставило и на којима je требало да ее заснује методологија прорачуна. Прво схватање je правилно пошло од теориских решења која je дао Маркс у својој економској анализи. Али уместо да из Марксовог теориског модела и служећи се Марксовим методом анализе пође од његових решегьа као од економске суштине да би се развио цео прорачун у његовим појавним облицима, то схватање je претпоставило идентичност и непосредну везу суштинског и појавног израза. Оно je усцело да flâ -одговор на квалитативни део проблема —■ где су прави извори дохотка, али не и на квантитавни, на основни део проблема са гледишта израчунаваньа величине дохотка, тј. како квантитативно изразити те дохотке. Уместо да их изрази у вредносним ценама, оно их je изразило у текућим тржипшим ценама претпостављајући да између ова два економска израза нема разлике. Друго схватање je у погледу питања квантификације дало бољи одговор, jep je недавне облике доходака изразило у појавном економском изразу у текућим тржишним ценама. Међутим, од стране бранилаца овог схватања развијена je нова теорија о производном раду која je у отвореној противречности са Марксовим схватањем производног рада као рада који ствара вредности у материјалној производњи. Ако се задржимо на елементима који се могу научно прихватити у ■оба схватања, тада се свакако као .полезна тачка за решење основних питаша има узети апстрактно-теориска анализа која одређује СЈ г штину економског комплекса и даје одговор на питање које je себи поставила Методологија: где су извори народног дохотка, односно којим се делатностима ствара вредност друштвеног произвола. Тек на основу такве полазне тачке можемо доћи до научног и теориски исправног објашњења привредних феноыена ко|и ое манифестују у конкретној привреди. Та анализа ће нас довести до резултата који се у основним закључцима неће битно разликовати од поставки екстензивног схватања обрачуна друштвеног произвола и народног дохотка: обухватање читавог низа делатности ко je се на-