Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

размене, претстављају додајне елементе модификације који из облика цена заснованих на претпоставци о равнотежи система и претпоставци неутралног новца, ове цене претварају у тржишне цене у њиховом текућем облику. Тржишна цена се појављује као категорија економске квантификације која се и квантитативно и квалитативно разликује од робне вредности односно вредносне цене. Што се тиче квалитативних разлика, оне се изражавају помоћу економске квантификације различитих односа у сфери расподеле, оне имају карактер ирационалних цена и уколико су елиминисани утицаји снага размене, те ирационалне цене су изражене у њиховом „природном“ облику. Међутим, све ове „природне“ цене квантитативно нису идентичне са својим тржипшим ценама. Отступање тржишних цена je последица тржишних односа, неравнотеже понуде и тражње. Питање характера те равнотеже, jep се и при свакој тржитттној цени остварује некаква равнотежа понуде и тражяье, не можемо да дискутујемо у оквиру овога чланка. Ако се томе дода модификација која настаје због деловања тржишне структуре засноване на ограничено] конкуренцией, која за разлику од структуре слободне конкуренције претстваља једини реални облик тржишне структуре, тада се нужно морају модификовати заюьучци добијени развијањем теорије расподеле у условима (слободне конкуренције. Уколико би се желео да изведе теориски прерачун текућих тржишних цена које су join увек у релативном облику, у њихов „природни‘\ просечни облик, практични прерачун би наишао на несавладиве тешкоће, утолико пре што ни теориски овај прерачун ни je решен. За практичну анализу остаје једино могућ обрачун на бази тржишних цена. То значи да се морају евидентирати све реализоване величине производа и све реализоване величине доходака jep оне само у својој, укупности одражавају праву вредност друштвеног производа односно дохотка. Међутим, идентичност суме цена са сумом вредности важи само уколико су цене изражене под претпоставком да je утицај монетарних феномена на формиравье цена неутрализован. У Марксово] економској анализи овај момент je изражен кроз претпоставку о непромењеној вредности новца. Текуће цене у њиховом конкретном, апсолутном облику образују се и уз дејство монетарних феномена, цосебно инфлационог момента. Отуда се у статистичким прорачунима поставља проблем обрачуна глобалних износа у текућим и тзв. сталним ценама. Увођење сталних цена у обрачун само делимично отклања деловање монетарног фактора. Наиме, оно га- отклања само у односу између цена полазног периода и цена периода који се проучава. саме сталне цене су уствари апсолутяе цене, jep су и оне формиране под дејством монетарног феномена у оквиру периода који je узет као долазни. Како, међутим, монетарни феномен утиче и на једнакост суме цена и суме вредности (jep под претпоставком деловања инфлационог момента ,у оквиру система сума цена je већа од суме вредности, као што je под деловањем

163

ИЗРАЧУНАВАЊЕ ДРУШТВЕНОГ ПРОИЗВОДА