Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

дефлационог момента могућ обрнут случај да je сума вредности већа од суме цена), то делимично искључење монетарног феномена кроз обрачун помоћу сталних још увек не обезбеђује идентичност појавног облика са суштинским: сума цена не мора да буде адеквантан израз за стварну вредност друштвеног произвола. Међутим, статистичка техника питање усклађивања ових односа није решила, а с друге стране ни у теорији нису решени проблеми односа релативних и апсолутних цена. Ако се свим овим питањима додају још и проблеми везани за привредну динамику, посебно за промену производности рада, даље дроблеми неравнотеже укључиванл фондова нереализоване робе у обрачун, проблеми процене недовршене производил као нереализованог дела друштвеног производа који je, међутим, остварио одређене дохотке и други, тада се добија слика о комплексности целог питаньа и о непотпуности једне дефиниције друштвене производил како je даје Методологија. Материјална производил може да служи као теориска полазна тачка за развијање односа производње, расподеле и размене у оквиру привредног система, али не и као развијени облик економске деланности система кроз који се искључиво има евидентирати' друштвени производ и народни доходак. Уколико се, међутим, настоји да се матери јална производил одржи као основа за конкретне анализе, било би неопходно евидентиранл такве производил извршити у вредносним ценама. Тешкоће ко je настају у прерачуну текућих цена у вредносне цене не могу се ни теориски решити а камоли практично, помоћу статистичких метода, савладати, те je због тога тај пут обрачуна само теориска варијанта. Практично je једино могућ обрачун на бази развијене привреде у целини, са укључивањем и сфера нематеријалне производил, па чак и сфера које се не могу обухватити појмом производње, уколико се у тим сферама реализују дохоци чије je прво порекло у материјалној произведши. Такав прорачун се има извршити на бази тржишних цена и то у облику сталних цена, јер у том случају њихова сума најадекватније изражава праву економску вредност друштвеног производа и народног дохотка. Са гледишта анализе конкретне привреде, тај прорачун даје боље резултате и због тога сматрамо да су решенл која даје у вези са обрачуном народног дохотка др. Грђић и практично и теориски прихватљива. Милош Саларцща

164

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА