Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

166

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стране. Мислимо да je добро учинио што je пошао од тих разматрања и да je користећи тај упоредни метод успео да укаже на главне опреке тих правних система, односно схватања у буржоаокој и у совјетској дравној науци, с једне, и нашег привредног права, наше науке и правке праксе, с друге стране. Тако je његов прелаз на разматрање места, садржине и система нашег привредног права добио у својој научности, a његова аргументација у погледу властитих ставова у питању места привредног права у систему нашег социјалистичког права у својој уверл>ивости и чврстини. Но, ми би овде приметили да нам се чини да би ауторова аргументација и одбрана властитих ставова испала јсш потпунија и прихватљивија да je полазећи од разматрања буржоаског привредног права ово узео у његовој целини. Наиме, он je утлавном посматрао и критиковао буржоаско, уствари немачко привредно право, и то углавном оно и онакво које и какво се појавило и развило у Немачко] за време Првог светског рата и неколико година пойте н>ега, у специфичним економско-друштвеним условима какви су тада постојали у Немачкој и који су доота брзо губили од своје изразите тадашње специфичности. Додуше, сам назив „Привредно право“ унеколико га je упућивао на то. Али, како нам се чини, чак ни данашње буржоаско привредно право, на које без сумње има јаког утицаја све дубља унутрашзьа криза капитализма и у коме ое.све јаче осећају и постају све више нужне интервенције државе у привредном збивању, не може се бар не у целини и скоро исюьучиво, као што то чини аутор посматрати па roi упоређивати da становишта оног послератног немачког привредног права. Нама се чини да се буржоаско трговинско право, са главним својим инсlтитутима, класичним начелима и усвојеним методима задржало као језгро савременог буржоаског привредног права које je, сагласёю развитку производнье и промета, одавна већ прешло границе класичног трговинског права (и стога добило назив „прометно“ и „привредно” право). Према томе, ми бисмо рекли да су аутономија воље, регулисање путем уговора и слободна утакмица капиталиста још увек претежније карактеристике буржоаског привредног права неголи метод регулисања од стране државе, а то тако и мора бити или нам бар изгледа природно кад се узму у обзир економско-друштвени односи у капитализму, па према томе и предмет регулисања у буржоаском привредном праву. Претпоставивши да je наша примедба правилна, ми бисмо рекли даље да. je аутор (стр. 86) правилно упоређивао оно и онакво буржоаско привредно право од кога je пошао, дакле у оном ньеговом ужем и не сувише типичном смислу и обиму, с једне стране, и наше привредно право какво се формирало у периоду дириговања привредом од стране државних органа, с друге стране. Но, било би исто тако корисно, па и корисније, да je извршио и упоређење буржоаског привредног права у целини (онаквог каквог га ми малочас замислисмо), с једне стране, са нашим привредним правом какво de развило и какво се даље развија у садашњем периоду друштвеног