Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИ JA

167

управљања привредом, конкретније речено у периоду управљања нашом привредом од стране радних колектива и постепеног одумирања државних функција. И у нашем данашњем привредном праву карактеристични су и морају бити у условима деловања закона вредности и робно-новчаног промета карактеристични облигациони уговори, па и друге неке особености ко je су формално исте или врло сличне као и у буржоаском привредном праву, иако ce иза њих и испод њих налазе суштински друкчији економско-друштвени односи. To je морало довести аутора и довела га je до разматрања питања предмета и субјеката нашег привредног права (стр. 90 и 91). Она су у суштини рравилна, али бисмо овде поставили опет једно питање: да ли су његова разматрања управо тих питања могла бити нешто шира а тиме и прихватљивија. Упоређивање нашег привредног права са буржоаскпм привредним правом, како смо га ми замислили, дроширило би та разматрања. Ми, найме, мислимо али и то je за дискусију да je срж постављеног питања место привредног права у нашем социјалистичком праву првенствено у питагьу предмета, а поред тога и у питаньу субјеката нашег привредног права. А на овим питањима аутор се, како нам изгледа, наше задржао него што je било потребно. Она садржајна разлика између буржоаског привредног права, cl jeдне, и нашег данаппьег привредног права, с друге стране, на коју аутор правилно указује, тражи и нешто јаче осветљавање, можда и с оних тачака гледишта с којих je код нас осветљавано и питање даљег опстанка наше раније Државне арбитраже и оправданости или неоправданости њезиног прерастања у данаппье привредне судове, и питање доношења Општих узанса за послове промета робом. Нешто дубље улажење управо у ова питања, у питања предмета и субјеката нашег привредног права, довело би до још успелије аргументације у прилог става да je потребно да поред нашег социјалистичког грађанског права, специјално облигационог права, постоји и наше привредно право као посебна грана права. Вероватно би се тим путем лакше дошло и до одговора на питање да ли и правки посао контрахираша, о чему аутор такође говори, треба сматрати (као што чини проф. др, Балог) послом привредног права где се као jeдна од уговорних страна може дојавити и земљорадник-произвођач као приватно лице, па и уопште на питање да ли морају обе уговорке стране бити привредне организације да би се закључени посао могао сматрати привредноправним послом. Питање je важно и за давание одговора и на тему коју je аутор обрадио. Треба имати у виду да ми имамо дриватни сектор и да, например, занатлија као појединац учествује у нашем привредном животу и да je приватно занатство у њему фактор који чак настојимо и развито. Све нам то намеће и питање да не би можда било корисно у тражењу одговора на поставлено питање узети као једно од упоришта и одредбе Закона о привредним судовима, нарочито одредбу члана 4 тога Закона где се говори о празним пооловима одређених категорија под условом да су од важности за привреду. А шта je