Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУ СИЈА

169

ce дискутује: на питање да ли социјалистичка својина код нас одумире, на питанье правних лица у грађанском праву, и на питање каузе. 1. Да ли у социализму одумире својипа? Социјалистичка својина je одиста нова појава у нашој економици и нашем праву. Њен значај je веома велики у револуционарном преображају нашега друштва. Стога je потпуно разумљиво и оправдано да се расправљању тога проблема не може прићи са уске стручне стране; нарочито уске правне. стручности, него са ширих становишта са којих се може обухватити и сагледати тај проблем у целом н>еговом значају. Само, као и код свих друпхтвених појава, и код ове се јавља једна велика тешкоћа. Мисао, теорија, у природним наукама се лако проверава путем експеримената, тј. вештачки изазване драксе. Разуме се и у друштвеним наукама провера у пракси даје теорији вредност. Али та провера je понекад веома дуга, посредна и сложена. За проверавање друштвене мисли, друштвене теорије потребна je дуга перспектива, често историска. Главни разлог овога je у томе што се друштвена стварност разликује од природне стварности (иако je у ширем смислу и друштво део природе). Међутим, овом приликом није нам циљ да следимо овај ток мисли. Ми смо начели овај крупни проблем због тога да бисјмо указали на гьегов одраз на један маши али у нашим конкретним условима не мање знача јан проблем; на размимоилажеше неких теорија о својини од наше драксе у ■ својинским односима. Можда звучи мало неуобичајено кад говоримо о „пракси својинских односа“. Али она постоји и обухвата не само присвајање на основу норми, на законом дозвољен начин, него и привредни криминал у разним његовим видовима, тј. присвајање на противзаконит начин. Штавише, однос између законитог и противзаконитог присвајања (почев од обичне крађе па до изиграваша а не само кршења рецимо девизних прописа и привреднополитичких мера уопште) једно je од мерила правилног регулисања удраво те својинске праксе. Ово размимоилажење неких теорија о срцијалистичкој својини са драксом својинских односа, или, што значи исто, са прайсом присвајања, огледа се у два вида. Први вид je хидертрофија правних теорија над економским, а други нереалност, неусклађеност, произвољност правних теорија. Познато je, управо то je основна поставка марксизма, да економска теорија мора да претходи правној. Али код нас то није случај. Мало се код нас ради на оппггем теориском обухваташу чисто економских проблема социјалистичке својине. То je свакако разлог што понекад и нравна теорија лута. Једним делом и због тога се појављују правые и претенциозне „друштвено-правне“ и социолошке теорије о социјалисЈтичкој својини које немају реалну подлогу, не воде рачуна о друштвеној, сдецијално о судској и уопште прав-