Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

190

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тачним, папе су, са свойственны реализмом, штитиле неутралност њихове републике и тукле Млечане по прстима чим би дрскије посегнули према Дубровнику. То су поглавари католичке цркве могли да учине са пулом ефикасношћу због тога што су обично стајали на челу хришћанских савеза против Турске као њихови организатори и врховни ауторитет. У оваквој равнотежи снага и интереса, дубровачка дипломатика je могла да сведе своје методе на брижљиво проучавање и оцењивање ситуације ина благбвремене интервенције са цил>ем да се успоставе поколебани односи и Република нађе заштиту јачег истицањем схватљивих разлога свог опстанка. Налазећи са успехом додршку у Цариграду и у Риму, она, у решавању дубровачко-млетачких односа, никад није ограничавала своду делатност на Млетке него je, у том цшьу, покретала на интервенцију суседне дворове, знајући извесно да они неће напустити Дубровник заинтересовани ньеговим опстанком. А кад би дубровачки посланици и стигли у Млетке, они су користили средства достојна њихове сналажљивости у личним контактима: изражавали су крајње чуђење због непријатељског става дуждевих службеника који je, разумљиво, само последица забуне и неспоразума и нимало у складу са општом политиком Републике св. Марка, jep je она увек штитила одани Дубровник чија трговина више користи њој него њему самом. Затим су, окретно, објашњавали све користи које имају Млечани од чињенице што постоји независна република дубровачке властеле, преувеличавајући оно што je стварно постојало и опомињући тако јаким разлозима своје такмаце да се не забораве до краја. У том наметању својих разлога, у тражењу интервенције амбасадора европских сила и у поткушвивању млетачких сенатора, они су пуштали да прође што више времена, обуздавали дуждева непријатељства намећући му стање преговора, и тако сачекивали да се у Венецији осети рад дубровачке дипломатије која je дотле деловала у другим престоницама и да Сињорија сама попусти. Пошто су интереси Дубровачке Републике ретко излазили из троугла Цариград-Млеци-Рим, сматрамо да je делатност дубровачке дипломатије у модерном времену на француском, шпанском и аустриском двору од споредног значаја; опстанак Дубровника, найме, није зависио од тих сила, мада су се оне повремено уплитале у одређивање његове судбине. Иако су дубровачки поданици имали широко поље заједничке дривредне делатности са шпанским грађанима,. њихова дипломатија трудила се у Мадриду и Напаљу обично само дотле док би задобила привилегије које су осигуравале интересе Дубровника у тим пословима. Дубровачка влада протеривала je шпанске агенте из свог града, jep су je они могли компромитовати пред Турцима, и с крајњим нерасположењем je слала анонимке извештаје о стању у Туској напуљским намесницима. С друге стране, она je знала да искористи пшанско-млетачке супротности на Медитерану и да жртвама шпанских авантуриста неколико пута сузбије млетачку конкуренцију. Иако je била свесна