Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

191

велике користи коју je имао Дубровник од Шпаније, дипломатија тог града, сходно свом карактеру, никад није изразила захвалност шпанском двору, него га je уценивала тражењем дризнања за измшпљење жртве које су поднели Дубровчани у шланској флоти. Запавьени што Шпанци, и перед тога, нису напустили свој благонаклони став према гьима, Дубровчани су наивно видели у Шпанији прву светску силу неиецрпних богатстава и у време када je она већ одавно изгубила ту своју улогу. Французи су озбиљно ушли у круг дубровачких интереса тек током XVIII века, док Аустрија у граду под Срђем није сматрана силом која може непосредно утицати на његову судбину све до истог тог столећа, а и тада само повремено. Иако je тада дубровачка трговиыа била видно потиснута са турских тржишта, а у Јадранском Мору je дошло, на рачун Дубровника и Млетака, до појаве нових лука и застава на јарболима, Дубровчани су, и у трговини и у дипломатији, ишли утрвеним путем и вртели се у зачараном кругу између Цариграда, Млетака и Рима. Заустављен у свом развитку кристалисашем нове констелације сила у свету која му je одузимала право на опстанак, Дубровник je, током XVIII века, обамирао у све дубљем и свестранијем конзерватизму, па, не мешајући ништа, није мењао ни методе своје дипломатије, тим пре што су они, сазрели средином XVII века, већ постали славна традиции од које се лако не одриче и која се сматра кључем свих успеха. Зато су Дубровчани, који су у том времену интервенисали на европским дворовима, изгледали себи дубоко мудри и довитљиви, а целом осталом свету жалосно смешни. Ако се, дакле, методи дубровачке дипломатије модерног доба посматрају у складу са општом ситуацијом у свету, онда се шихови успеси ни у ком случају не показују као последида суште виртуозности тих трговаца него чињениде што, je Дубровник имао разлог свог опстанка и био потреба медитеранских земаља и што je, мудрошћу и искуством својих дипломата, знао да констатује и искористи такву ситуацију. Методи дубровачке дидломатије постају анахронизам кад и сам Дубровник.

Радован Саларџић

О СОЦИЈАЛНОМ СТАРАЊУ У ЕНГЛЕСКОЈ

Наставл,ајући и дроширујући једну дугу традицију социјалног старања, још из XVI века, енглески послератни систем социјалних служби ипак претставља новину у друштвеном животу својом свеобухватношћу. Израђен на основу чувеног извештаја В. Бевериџа из времена рата (1942), прихваћен од свих политичких партија, систем ce састоји из неколико закона који су укинули многобројне и хетерогене прописе и у ј единили законску базу целог система. То су закони с националном осигурашу (1946), о осигураньу од по-