Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

192

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вреда на раду (1946), о породичним додацима (1945), о националној помоћи (1948), и о националној здравственој служби (1946). Социјално старање je no традицији повезано са стандардом радника и у многим земљама je управљено баш на одржање нивоа живота радника. Тако, оно се обично сматра као допуна реалне наднице радника (и других упослених лица). Међутим, предмет социјалног старатьа je у Великој Британији знатно шири. Цео систем служби je подешен тако да нико, а не само једна класа људи, не дадне испод извесног нивоа, стандарда. Великим делом социјално старање се односи на цео народ (нарп. у погледу просвете (1) или службе здравља), па чак и на странце који извесно одређено време проведу у Енглеској (напр. у погледу службе здравља), јер су ове службе свеобухватне и бесплатне. У другим случајевима социјално старање се односи на сваког који уплаћује доприносе (напр. код осигурања по Закону о националном осигурању). Према томе, оно je једна општа установа, заједничка за цео народ. Па ипак je тешко отргнути се утиску да je социјално старатье везано за реалну надницу радника, нарочито ако се узме да оно у првом реду одржава на извесном нивоу угрожене стандарде, а то су углавном раднички. (Методолошки није било могуће, услед недостатака одвојених података, спрцијално издвојити радничку класу, али je узето да групе становништва са нижим дохоцима на општој скали доходака, приближно претстављају радничку класу што je у основи прилично сигуран метод посматрања.) У литератури се овај проблем приказује обично кроз питање редистрибутивног дејства социјалног старања. Редистрибутивност пак значи изједначавање друштвеног положаја (израженог у дохотку) тиме што се прерасподелом дохотка извесне количине додељују лицима са нижим дохоцима на рачун лица са вишим дохоцима. Према томе, ако се на рачун трупа са вишим дохоцима путем социјалних служби поправља положај трупа са нижим дохоцима, онда се може казати да систем социјалног старања доводи до уклањања разлика, односно да иде у корист радничке класе. У том случају радничка класа добија већу релативну надницу, или у огшггепривредним размерама, релативно већи удео у дистрибуцији националног дохотка. I. У Енглеској сви становници имају драво на социјално осигурање из Закона о националном осигурању (који je од горњих закона најшири и до давашу највећи) чим заврше школу (или изађу из школских година). Има три врсте осигураника: (1) запослена лица, (2) слободне професије, тј. лица која раде за свој сопствени рачун или не потпадају под контролу неког послодавца, и (3) лица ван радног односа где спадају сви остали.

(1) У Енглеској се просвета, за разлику од неких других земаља, изричито ставља у социјалне службе.