Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

194

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и за време других примања, док ови други прави дечји додаци теку независно од наведених примања.) Ако се узме да просечна породица оситураника им;а 4 члана, онда ће сума коју прима осигураник по једном од горњих основа из Закона о националном осигураньу износит нешто испод 80 шилинга недељно. Просечна недељна зарада je, како се видело, за мушкарца 184 шилинга и 2 пенса тако да се ова давања крећу између 40 —45% од зараде старешине породице. Ако je пак осигураник хамац, онда давања износе свега 17,6% од његове просечне зараде. Закон о осигурању од повреда на раду претставља додуну Закона о националном осигурању и чини саставни део система. Он се примењује само на лица из класе I (сем у неким ретким изузецима). Доприноси су знатно мањи, свега неколико пенса недељно за мушкарце, а за жене join мање. Сличну суму уплаћују и послодавци. Држава доприноси такође нешто. Примања су различита: ако je лице онеспособљено за рад онда прима 55 шилинга недељно (+ за одрасло издржавано лице и за децу) у времену од 26 недельа. По истеку овога рока исплаћује се друга врста осигурања која варира од 55 шилинга за стопроцентне инвалиде до 11 шилинга за лица чија je инвалидност 20%. За мање процентне инвадиде плаћа се само једном сума од највише 185 фунти. Осим тога предвиђени су join неки случајеви када се ова давања могу повећати. Трећи закон исте трупе, О породичним додацима, нарочито je интересантан због две своје характеристике. Прво стога што рредвиђа породични додатак на сву децу сем првог детета за које се не прима ништа. Друго, овај додатак je прилично мали и износи свега 8 шилинга недељно. Од 1945 до 1952 износио je joui мање: свега 5 шилинга. Ако се ово упореди са другим системима дечјих додатака, например са француским или са нашим, види се да je у Енглеској веома скучена помоћ коју друштво даје породицама са децом. Четврти закон je директни наставак некадашњих „Poor Law”. Закон о националној помоћи обезбеђује помоћ лицима „у невољи“ о којој одлучује специјално тело. Овај закон има свакако најмање директних веза са радничком класом, а наводи ce овде једино стога што под њега потпадају сва она лица које горњи закони не обухватају. Он je дакле знатно ужи. И Закон о националној здравственој служби не односи се ни на једну класу директно, већ на све становнике Британских Острва. Он je према томе шири него претходни закони. Међутим, не може се оспорити чињеница да je он, и то нарочито он, знатно подигао реалну најамнину радника дружајући бесплатну службу здравл>а. Од већих области социјалних служби треба поменути и просвету која je од великог значаја за стандард становништва али која није регулисана горњим законима. Како je већ поменуто, просветна служба спада у социјалне службе у Енглеској. 11. Финансирање енглеског система социјалног старања не оснива се искључиво на принципу тројаког доприноса по коме један