Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

197

Ш. Треба сада испитати како систем социјалног старања делује у својој целини на додизање стандарда радника у односу на стандард виших класа. Како je већ напоменуто, нивелација се статистички изражава кроз изједначавање доходака, јер су они главни квантитативни показатељ разлика између класа. Питање редистрибутивности односно нивелације доходака путем социјалних служби посматраће се из два аспекта: прво, са гледишта финансирања, и друго, са гледишта коришћења. Извори финансирања, како je већ истакнуто, уопште су тројаки: или потичу од осигураног лица, или од послодавда, или од јавних власти. Опште говорећи, уколико потичу од осигураника и од послодавца, тј. од личних доприноса, они делују регресивно, не врше нивелацију, jep je стопа доприноса јединствена и не предвиђа никакву прогресију за лица са вишим дохоцима. Уобичајено je да се ови доприноси у Енглеској сматрају као нека врста јединственог цореза на главу. Уколико пак извори финансирања потичу од државе, тј. од њених прихода, они могу деловати и црогресивно и регресивно у зависности од чињеница дџ ли у укупним приходима државе више учествују прогресивни директни порези (напр. на доходах), или пак индиректни (напр. на потроппьу) који су регресивног дејства. Осим тога не сме се изгубити из вида да ће послодавци имати могућности да пребаце све или један део свог доприноса на по•Дрошача путем цена, тако да ће потрошач кроз веће цене које буде морао плаћати поднети тај део доцриноса. У маси потропДача знатан део ће пасти на раднике и службенике, jep трупе са нижим дохоцима које су овде узете да репрезентују раднике и службенике, претстављају 80% од укупног становништва. Из горњег се види да je проблем редистрибутивности интересантан кад се анализира финансирање од стране државе, јер највећи део средстава (ако се посматрају сви облици социјалних служби а не само национално осигурање) потиче од државе. Као што се горе видело, социјалне службе претстављају велико оптерећење за буцет. То оптерећење je дошло у доба кад су услед све већег државног интервенционизма и остали државйи издаци расли. Да би се јако увећани трошкови покрили, било je потребно да држава повећа знатно своје приходе. Овде je нарочито интересантно задржати се само на изворима прихода од недосредних и посредних пореза, jep се редистрибутивност најбоље може на њима испитати. Повећање дореза до ког je дошло у Енглеској има различите друштвеке последице у зависности од чиньенице да ли je више порастао непосредни или посредни порез. Ако се повећава непосредни порез на доходак, који у Енглеској има јаку прогресију, онда he оптерећење бити веће за богатије слојеве. И на тај начин he се вршити нивелирање доходака. Ако се пак повеЬава посредни порез -—■ а он je пропорционалан и не зависи од величине доходака него од навика потрошње —■ онда je таква мера претежно регресивног