Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

198

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

карактера. Оба начина су у Енглској коришћена. Повећан je порез на доходак и у погледу оштрине прогресије и у погледу броја обвезника; a повећан je и порез на потрошњу нарочито дувана и пива. Укупан порез на доходак у 1938/9 износио je око 386 милиона фунти, док je у 1953 изнео преко дет пута више (2.096 милиона фунти). Број пореских обвезника пореза на доходак порастао je од 3.800.000 у 1938/9 на 14,5 милиона у 1948. Процент прихода који остаје пореском обвезнику по исплати пореза на доходак, смањио се нарочито у вишим групама а делимично и у нижим групама доходака. Прогресија која je у 1938 одузимала 56,6% од прихода преко 10.000 фунти годишње, после рата одузима свих 76,6%. Слична je ситуација била и код пореза на потрогшьу. Посредни порези на дуван тако су увећани да претстављају 80% од цене, док су у 1938/39 дретстављали само 46%. И код пива je удео пореза у цени порастао од 50% 1938/39 на 66% 1948/49. Последних година држава je од потрошње дувана имала прихода преко 600 милиона фунти годишње, од потрошње пива између 250 и 300 милиона фунти, а укупно од свих пореза на потрошњу од 1600 до 1900 милиона фунти (7). У поређењу са предратним станем изменио се однос непосредних и посредник пореза тако да су непосредни порези постали дретежнији извор прихода. Међутим, не треба сматрати да су посредни порези постали секундарног значаја. Они и данас претстављају знатан део прихода буцета. Према томе, може се реЬи да je данашњи систем опорезивана „прогресивнији“ него пре рата, јер се однос изменио у корист непосредних прогресивних пореза. Међутим, овде се може применит један други критеријум, нарочито ако се посматра редистрибутивност социјалних служби. Неки аутори (8) извршили су следеће прорачуне. Трупа становника са дохоцима до 500 фунти (а то je 80% становништва) на непосредне и посредне порезе и друге доприносе, таксе итд. издала je већу (или дриближно исту) суму него што су износила укупна социјална давана. Из тога ови аутори извлаче закључак да се знатан део социјалних давана покрива пребациванем имовине од једних на друге у оквиру трупе нижих доходака, а не пребациванем имовине из виших трупа у ниже. Мада je нереално вршити овакве прорачуне, сматрајући да су државни приходи предодређени и унапред везани за специфичне издатке, ипак оне наводе на помисао да ниже класе сносе можда сувише велики део државних терета путем потрошне високо опорезованих артикала (у првом реду дувана и пива, тиггичних артикала цотрошње свих а нарочито нижих класа). Према томе, са овога аспекта, оправдано je посумнати у редистрибутивност финансирана социјалног старана.

(7) Део о порезима рађен je на основу National Income and Expenditure 1946 —1953, HMSO, н Annual Abstract of Statistics, No. 91, 1953. (8) A. Briggs: The Social Services, y ~The British Economy 1945 —1950”, Oxford, Clarendon Press, 1952, стр. 373.