Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

201

страна пружила рад или личне услуге, па сад тражи накнаду тога рада од друге стране ко ja се тиме користила. На раду ван радних односа који су регулисани уговором о раду или иначе радним правом, заснива се данас знатан број имовинских спорова код судова иако то ширем кругу правника ван судске праксе није познато, јер у стручним часописима практичног смера није овој проблематици поклогьена довољна пажньа а у нашим новим теориским радовима н>е такорећи и нема. Узалудно би било покушавати да се у просторним могућностима овог часописа изнесе та проблематика у својој укупности. Оно што je, међутим, могуће то je да се у основним .линијама прикаже развој судске праксе и ширење идеје заштите рада у нашем правном систему и ван ужих оквира радног права које регулише радне односе. Иако младо, наше право током свога десетогодиппьег постојања развило je у безброј праваца социјалистичке поставке друштвеног уређења. Међу тим поставкама рад и његово обезбеђење од експлоатације загарантован je чак и у тако блиском и присном односу какав постоји између брачних друтова. Уређујући заједницу живота мушараца и жене Основни закон о браку join 1946, у склопу свих односа који из брака произилазе, решио je и питање стицаньа до кога долази радом у току брака и то решио га je тако да стечена имовина буде заједничка. Колики je удео сваког брачног друга одређују супружници споразумно, а у случају спора тај удео одређује суд према додриносу који je у стицању пружио сваки од брачних друтова својим радом. На тај начин у браку као животној заједници загарантовани су сваком брачном другу плодови његовог рада у заједничком стицању на принципу: сваком према његовом раду. Прве тешкоће које су се у односу на овакав јасан принцип одмах у прэкси појавиле односиле су се на чисто фактичка питања утврђивања доприноса сваког од брачних друтова према процени свих околности под којима je рад извршен, од којих су неке изречено побројане у члану 10 Основног закона о браку, а све остале широко постављене захтевом да се води рачуна и о сваком другом облику рада и сарадње који су довели до стицаша. Пошто на селу брак join увек задржава нека стара обележја и жена долази у кућу и на имање свога мужа, у спору насталом око тога шта je стечено у току брака, муж редовно истиче да je до тековине дошло благодарећи приходу од ньегове сопствене имовине. Понегде и жена уноси у домаћинство непокретности као свој мираз па тражи да се и према тој околности одмери н>ен удео у тековини. Насупрот старим правилима о тековини приновку у породичним задругама ко ja су била више практична него правичка, и ко ja при деоби приковка нису узимала у обзир колики je удео појединих задругара у задружној старики, већ су приновак делила на раван део на све задрутаре старије од 15 година без обзира чак и на- стварно залагање у раду по ономе да je свеједно „а косио, а воду носио“,