Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

наши судови, без изузетка, прихватили су да се удео има да одмери и према посебној имовини коју брачни другови имају. Међутим, у пракси се овој околности не даје свуда исти знача] при процени удела. Поједини судови преко вештака утврђују просечаы принос овакве имовине као „материјалне базе брачне заједнице“ и половину тог приноса аналогно наполици урачунавају искључиво у удео брачног друга који je сопственик те имовине. Друти опет узимају вредност посебне имовине у целини и према њој охгредељују непосредно и удео брачних другова у заједшгчкој тековини. Но све то као претежно питање утврђивања факата не би било од значаја за ствар коју разматрамо, да нас join и постојање сопствене имовине брачних другова готово редовно код бракова земљорадника не доводи на проблем: какво право треба дризнати поједином брачном другу онда када je тековина настала у смеши са сопственом имовином брачних другова. Заједничка имовина може да се састоји из ствари и права. Нема посебних тешкоћа ако треба утврдити удео у имовини кад су ствар или право које je предмет спора у целини прибављени у току брака. Али заједничка кућа може да буде подигнута у току брака или тада само довршена на земљишту мужа, каменом из темеља његове старе куће и дрвеном грађом из његовог забрана, циглом вађеном на миразном добру жене али печеном дрвима опет из забрана мужа, озХдана je радном снагом која je плаћена из постигнутог приноса имања у чијој су обради учествовала оба сутруга из кога су купљени цред и цигла. Увећање вредности имовине може да настане тако што je од безвредног парлога који je власништво мужа створен виноград, воћњак или башта или што су уопште извршене побољшице које повећавају земљтшшу ренту. Побол>шица може да буде и код покретности као и код увећања сточног фонда. Могућа je и отплата хипотекарног дуга који je постојао на сопственој имовини једног од брачних другова. Укратко, доприносом од рада који уноси један од брачних другова, може да се повећава вредност а то je управо чест случај сопствене имовине која придада другом брачном другу као његово стварно право. Стиче ли у таквом случају онај први брачни друг удео у стварном праву или му припада само тражбено право? Може се рећи да и у таквим случајевима решење зависи опет од фактичких питања која су од утицаја на примену правила superfices solo cedit и отступања од тог правила као и на примену правила о смеши (по аналогији), али при свем том остаје идак нерашчишћено правно питање суштине и природе права заједничке имовине која чак ни код ствари стечених у целини од оба брачна друга ни je исто што и сувласништво. Остављајући на страну ова питагьа у целом комплексу заједничког стицања у браку која несумњиво заслужују да буду посебно размотрена али која нас засад отстрашује од правца у коме испитујемо заштиту рада ван радног права, враћамо се на принцип изражен у члану 10 Основиог закона о браку према коме се у брачној заједници стиче сразмерно уложеном раду. Кад су једном су-

202

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА