Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

ИМОВИНСКИ СПОРОВИ ПО ОСНОВУ РАДА У БРАЧНОЈ И ВАНБРАЧНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ

Одмах по доношењу Основног закона о браку, упоредо с тужбама за развод брака, почела je да се јавља и; дотле неуобичајена врста спорова са захтевом једног од брачних друтова, по .правилу жене, да се на основу чланова 67 и 10 Основное закона о браку подели радом брачних другова у току брака стечена имовина. Тој врсти имовинског спора придружују се обично и друти захтеви који имају свој основ у материјалним последицама закључења брака, његовог трајања и престанка. Готово редовно долази до кумулације тужбених захтева за издржаваае, за повраћај мираза, ствари девојачке спреме, предају добијених и датих поклона, поделу заједнички добијених поклона, а код брачних другова са села још и за поделу исхране као посебног вида деобе заједнички стеченог дела приноса од пољопривредног рада који je намењен неросредној потрохшьи од стране чланова породице. Та кумулација тужби иде и даље, у правду кумулирања већег броја спорних предмета по свакој од тужби тако да, у целини узев, суд у истој парници има истовремено да расправља о непокретностима и пољопривредновд живом и мртвом инвентару, кућњем намештају, а и о безначајним предметима свакодневне употребе. Ако се томе дода join и нетрпељивост коју странке уносе у парничење- услед личних односа који су .предмет бракоразводного спора, због чега су ретка поравнања а честа цепидлачења (у једном случају на крају списка спорних ствари тражена je подела пет јорганских дугмета и домаћег пса), онда je лако замислити какве све тешкоће настају приликом регулисања ове врсте правних односа од стране суда. Те тешкоће почињу већ тогтањем процедуре и управљања парницом а завршавају се врло сложении решењима по питању правилне примене материјалног закона. Оно што у тој врсти с.порова иницираних разводом брака привлачи нашу пажњу јесу тужбе за утврђивање права на оно што су супрузи стекли радом у току брака. Такве тужбе у даљем развоју наше јудикатуре на подручју имовинских права повукле су за собой и друге спорове на основу односа до којих долази између лица која нису никада била у браку, a привређивала су радом у животно] заједници, породичној или фактичкој. Пред суд све чешће стижу захтеви да се по основу обављеног рада живљењем у заједници регулише цео низ односа. Такви захтеви некад су управљени на заједничку тековину, некад на неправедно богаћеше туђим радом без тековинског ефекта, а на истом плану, чак и без постојања животне заједнице, понекад се заснивају и тужбе за раскид уговора (напр. о издржавању и наслеђивању) код којих je један од уговарајућих