Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

206

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Али, неправилно je и гледиште да ванбрачном другу припада право на вредност уложеног рада као да je између ванбрачних другова закључен уговор о раду. Овакво гледиште не одтовара ни вољи странака које ступајући' у ванбрачну заједницу не закључују уговор о раду. Споразум ванбрачних другова да образују заједницу живота и ряда сличну браку и постојање овакве заједнице живота и рада може се узети само као израз воље ванбрачних другова да у заједници раде на заједничку корист. Доследно томе један ванбрачни друг може тражити вредност свога рада уложеног у неуловима домаћинства и привредног газдинства другог, ако je тим радом дринозљено и унапређено имање другог ванбрачног друга и у сразмери у којој je својим радом допринео да настане ова корист... ванбрачни друг често се пожртвовано залаже ради личних потреба чланова домаћинства (подизање, неговање и чуванье деце, неговаье у болести и слично) и у другим пословима домаћинства и привредног газдинства, а тиме није ни увећана ни унапређена имовина другог ванбрачног друга. У таквом случају суд може дооудити примерну накнаду, узевши у одену трајање ванбрачне заједнице, врсту колйчину и значај уложеног рада, имовинске и породичне прилике једне и друге стране и слично. .. Има примера у лтракси да ванбрачни друг, према коме je управљена тужба са имовинскоправним захтевима о коме je (напред) реч нема властите имовине, jep живи и привређује у породици и на имању свога родитеља. У таквом случају тужба се може удравити и против родительа-старешине домаћинства и власника привредног газдинства. Овај je правно обавезан као и сам ванбрачни друг уколико према нему постоје изложени услови под којима je ванбрачни друг правно обавезан.“ Као што се види у Упутству су дата по суштини пета решена с којима смо се већ раније упознали у широј породици у спору око снахе против свекра, а не она која су постављена Основним законом о браку. Из Упутства се види и то да су поједини судови већ досуђивали накнаду за рад ванбрачног друга иако на погрешној аналогији уговора о раду, а и пре Упутства јављају се судске одлуке с рашчићеним ставом .дрема таквој накнади. Тако код Врховног суда Народне Републике Србије (пресуда Гж 776/52 од 6 децембра 1952 објављена под бр. 212 Збирке одлука врховних судова, Београд 1954) још 1952 наилазимо на у свему правилно становиште да „У погледу стечене имовине током ванбрачног живота, ванбрачна жена која je имала удела у стицану имовине на име свог ванбрачног мужа, а и обратно, има тражбено право“. Од оваквог правила, међутим, Врховни Суд Народне Републике Србије у истој одлуци отступа када су у питану ствари стечене за заједничку личну употребу и налази да се „за те ствари претпоставља да су стечене на раван део за ванбрачну жену и ванбрачног мужа и на њима имају обоје стварно право“. У тражењу нових решења често долази до оваквих погревших отступања од основно правилне поставке. Признајући у на-