Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

208

Тиме би покушај који смо учинили да прикажемо досадахшьи развој идеје заштите рада ван радних односа каква се јавља у имовинским споровима био завршен. Тај покушај остао би непотпун ако не бисмо указали и на перспективу исте развојне линије у будућности која се указује y одредбама Закона о наслеђивању. Поред афирмације већ углавном устаљене праксе до уговорима о издржавању у члану 125 и 127 Закона о наслеђивању, нова се проблематика јавља код члана 37 тога закона који има у виду стицање у породичној заједниди и који гарантује потомцима оставиочевим који су живели с њим у заједници и својим трудом, зарадом или иначе помагали му у привређивању, да њихов допринос у повећању вредности оставиочеве имовине не уђе у заоставштину. Такви потомци имају право да захтевају да им се из заоставштине издвоји део који одговара њиховом доприносу и да се он не узима у рачун при израчунавању нужног дела као и да се не урачуна наследнику и његов наследии део. Идеја заштите рада стигла je најзад у позитивном праву и до породичних односа крвног сродства. На овој законској одредби подизаће се ускоро тужбе у вези с оставинским расправама. Beh сада може да се назре проблематика те врсте спорова: правна природа ове тужбе, застаревагье ове тужбе и друга питагьа правке технике. Оно хпто превазилази ту технику и што у оквиру овог рада хоћемо посебно да подвучемо, то je прогресивност овог института као логичног продужења процеса који je отпочео join 1946 чланом 10 Основног закона о браку. Овај нови институт нашег позитивной права делује негирајући застарело схватање да деца привређују за свога родитеља. И ту долази до пуног изражаја принцип онемогућења експлоатације рада, овде тако што се обезбеђује да плодови рада једног од оставиочевих ,потомака у току расправе заоставштине претка не припадну другим наследницима. Али упоредо с тим принципом, потребно je већ сад да се укаже на узајамне дужности у породици. Из њих произилази да што један члан породице који живи у породичној заједници привређује, привређује у корист своју и свих у заједници. Овај принцип не јавља се код захтева издвајања доприноса према тестаменталном наследнику и наследнику-потомку који није привређивао у заједници са оставиоцем. Али према оним наследнидима-потомцима који су живели у заједници, а нису или су у мањој мери .привређивали, сыатрамо да се примена члана 37 Закона о наслеђивању има да искључи. Таквим решењем принцип: сваком према његовом раду, неће бити повређен, јер колико оставиочев потомак према осталим потомцима без доприноса или с маним доприносом губи за толико прима компензацију у свима оним преимућствима које пружа живот у породици. Без тога развијао би се у кругу породице, нарочито шире породице, нездрав комплекс међусобних односа inter vivos који je све друто само не стаза која води из породице у социјализам. У сваком случају рракса he морати да нађе начин да величину доприноса утврђује према уза-