Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКС'А

209

јашним правима и. дужностима у по'родици у којој породично имање и рад свакога служи као база за подизање, васпитагье, одржававье и привредну делатност сваког појединог члана. Примена члана 37 Закона о наслеђивању по методу утврђиван>а доприноса у увеЬагьу имовгше оставиочеве биће без сумше слична утврђивању доприноса по члану 10 Основног закона о браку. Издвајања тако утврђеног додриноса отвориће међутим нова питања правне природе тог захтева, у првом реду питање да ли оставиочев Потомак може да тражи удео у одређеној ствари и физичко одвајање тог свог дела или само вредност свог доприноса. Да ли je својим радом потомак дошао према претку у положај сувласника, или заједничара, или повериоца. Теориски рад по тим питагьима задужио би праксу и помогао да се избегну непотребна застрашивагьа у примени овог прописа.

Миленко ЈованоеиН

ЗАЈАМ СА КАМАТОМ ИЗМЕЂУ ПРИВАТНИХ ЛИЦА

Између приватних" лица код нас се практикује зајам без накнаде. Поставља ое питање je ли у нашем друштву доззољено уговарање какнаде при зајму новца између приватних лица. Питание се може проширити на све ствари подобие да буду предмет зајма, Међутим, у евакодневном животу се најчешће зајми новац, те питание његовог позајмљивања са накнадом има посебан значај. 1. Од ослобођења до данас донето je више правних аката који су регулисали кредитно пословање. Прве године досле ослобођења протекле су у и сређивању кредитног система и ограничавању и ликвидацији приватног кредитираша (приватних кредитних установа). Уопште узев, прописи о кредиту односили су се првенствено на кредитиравье у привреди. Неке гьихове одредбе су се са довозьно основа могле применили на зајам са накнадом између приватних лица. Тако, например, Уредба о максимирању каматних стопа из 1948 (Службени лист ФНРЈ, бр. 71) забрагьивала je изричито кредитирање новцем уз наплату камата свим лицима сем овлашћеним гсредитним предузећима и задружним организацијама. Уредба о каматним стопама из 1952 (Службени лист ФНРЈ, бр. 25) овлашћује само Народну банку ФНРЈ и месне, градске, задружне штедионице на одобравање кредита уз наплату камата и примање улога на штедњу уз плаћање камата, али изричито не забрањује позајмљивање новца са накнадом између осталих лица. Отуда се може заюьучити да се Уредба односила на кредитирање у привреди и да je у оквиру социјалистичког сектора одређивала лица која могу да се баве пословима кредита. Заменивши Уредбу о каматним стопама из 1952 и друге прописе о кредитирању, Уредба о кредитима за обртна средства и другим краткорочним кредитима (Службени