Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКС'А

215

крађом, утајом или преваром. Али у свим тим случајевима не можемо говорили о крађи, утаји однбсно превари, већ о једном посевном кривчином делу које ce може извршити крађом, утајом. или преваром. Само утолико при анализи овог кривичног дела морају се узети y обзир обележја крађе, утаје односно преваре. Иначе, случајеви из члана 259 "Кривичног законика имају ce расправљати потпуно ' самостално. Слично као и код кривичног дела пљачке из члана 255 Кривичног законика које, иако je саставл>ено из крађе, разбојничке крађе и проневере, ипак претставља једно засебно кривично дело. У прилог овог схватања говори још и следеће. По унутрашњој систематици кривичних дела против друштвене и приватне имовине, дело из члана 259 je потдуно одвојено од крађе, утаје и преваре и свих у закону предвиђених облика ових кривичних дела. Издвајање свих случајева који се појављују .као ситно дело крађе, утаје и преваре, и њихово груписавье у једном пропису, члану 259, није извршено из разлога законодавне технике, већ што по схватању законодавца сви ти случајеви улазе у биће једног јединственог кривичног дела, ситног дела крађе, утаје и преваре. Тако да се ситно дело крађе о коме je овде реч, појављује не као облик крађе већ као један облик јединственог кривичног дела ситног дела крађе, утаје и преваре. 1. Предмет ситног дела крађе je ствар мале вредности. Ова вредност није одређена у новцу већ je само речено да то мора бити ствар мале вредности. Према томе н>у одређује суд по слободном уверегьу у сваком конкретном случају појединачно. Вредност ствари има се ценити објективно, пре свега према прометној вредности у време извршења дела. Али дритом треба узети у обзир не само оно што ствар претставља за оштећеног већ и за учиниоца кривичног дела (3). У сваком случају суд мора констатовати да je то незначајни напад на туђу имовину. Узима се да сувише проширивање појма „мале вредности“ не одговара суштини овог кривичног дела. Тим пре постоји ово кривично дело ако je ствар без вредности за оштећеног (4). Сем тога, приликом оцене вредности ствари не треба се ограничити само на вредност те ствари одвојено посматране већ je потребно узети у обзир и друге околности које одР е ђУЈУ целокугшу штегу кода се тиме наноси оштећеном, односно корист за учиниоца кривичног дела (5). Сличко схваташе je изражено у пресуди Врховног суда HP Босне и Херцеговине од 18 децембра 1951, Кж-832/51, поводом оцене случаја једне „ситне преваре“: „Појам ситног није у закону поближе одређен, па je оцена тог питања предуштена слободном уверењу суда“, „то зависи од разних околности сваког појединог случаја, при чему важну улогу

(3) Schönke-Schröder: op. clt. 5 248 a, I; Olshausen’s: op. cit., $ 248 a, 4.

(4) Frank: op. cit. S 248 a, II; v. Liszt: op. cit. § 128, VI; Schwartz: op. clt. S 248 a, 2.

(5) T. Живановић: Основи Кривичног права Краљевине Југославије, Посебни део, 3. изд., Београд, 1938, књ. I, § 42, 11, 2; Ј. Таховић; Кривично право, Посебни део, Београд, 1953, стр. 327.