Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

218

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

том погледу да осуда за ситно дело крађе не може служити као основ за специјалну поврат у смислу једне од квалификаторних околности за тешку крађу. Тако по пресуди Врховног суда HP Орбите Кж-2162/52 од 19 новембра 1952, „поврат у вези са ситним делом крађе јавља се само као отежавајућа околност у смислу члана 40 Кривичног законика“ (18). У истом смислу пресуде Врховног суда HP Хрватске; 1) Кж-282/53 од 11 марта 1953 „раније осуде учиниоца крађе због ситног дела крађе из члана 259 Кривичног законика не оправдавају квалификацију по члану 250, ст. 2, т. 6, Кривичног законика“; 2) Кж-409/53 од 18 марта 1953, „делЬ ситне крађе из члана 259, ст. 1, Кривичног законика не претвара се’у дело тешке крађе из члана 250, ст. 2, т. 6, Кривичног законика, ако га je извршило лице које je због крађе, разбојничке крађе или разбојништва било осуђено више пута“ (19), и 3) Кж-639/53 од 28 априла 1953, иста формулација као у претходној пресуди (20). Најзад, у истом смислу пресуда Врховног суда HP Словеније Кж-135/52 од 1952; „Ако учинилац, који je већ више пута осуђен због крађе, украде ствари мале вредности, ни je учинио кривично дело из члана 250, ст. 2, т. 6, Кривичног законика, него само кривично дело ситне крађе из члана 259, ст. 1, Кривичног законика. Исто тако учинилац који je више пута био осуђен због ситне крађе из члана 259, ст. 1, Кривичног законика, ако украде ствари веће или мање вредности, не може се казнити по члану 250, ст. 2, т. 6, Кривичног законика него до члану 249 односно по члану 259 Кривичног законика“ (21). Супротно, мада нејасно, пресуда Врховног суда АП Војводине Кж-809/53. „Иако су крађом отуђене покретности незнатне вредности ипак у радгьи оптуженог стоји кривично дело тешке крађе из члана 250, ст. 2, Кривичног законика jep je исти раније осуђен два пута за кривично дело крађе“ (22). Међутим, ако су у питању квалификаторне околности из члана 250, ст. 2, т, 1, Кривичног законика, тј. обијање и проваљивање, наши судови су склони схватању да оне од ситног дела крађе чине тешку крађу. Тако по ггресуди Врховног суда HP Србије Кж-1181/51 од 26 новембра 1951: „За постојање дела ситне крађе из члана 259 Кривичног законика није одлучна само мала вредност украђене ствари. Мала вредност ствари ]е редован елемент овог кривичног дела али није и једини, jep да ли ће то дело бита ситно зависи иод начина извршеньа (у питању je било ситно дело крађе извршено ггроваљивањем)“ (23). Исто тако али на један општи начин, пресуда Врховног суда HP Србије Кж-809/53 од 18 јуна 1953: „Нема кривичног дела ситне крађе из члана 259 Кривичног законика ако je оптужени обијашем затворених дросторија узео ствари мале вредности или само желео да узме једну ствар мале вредности, већ

(18) Збирка одлука, 11, бр. 57, стр. 71. (19) Naša zakonitost, 1953, br. 6 —7, str. 387. (20) Збирка одлука 11, бр. 81, стр, 85. (21) Збирка одлука 11, бр. 84, стр. 87. (22) Гласник Адвокатске коморе за АП Војводину, Нови сад, 1954, бр. 3, стр. 23. (23) Збирка одлука I, 33, стр. 53.