Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКИ AKT У МАТЕРИЈ AJIHOM СМИСЛУ

399

■тивног и деклараторног акта нису тврде, већ да врло флуктуирају(46). Мшпљења сам штовише, да je Merkl y праву кад тврди, да разлика између конститутивних и деклараторних аката није апсолутна, већ само релативна(47). Будући да cy y сваком управном акту помијешани конститутивви и деклараторни елементи, сматра ce неки' управни акт y цјелости конститутивним или деклараторним према томе, који од тих елемената превладава. И баш та тешкоћа y разликовању конститутивног и деклараторног управног акта, принудила je драксу, да ce ти акти обухваћају истим називом, a да ce не називају посебно. Тако и y нас може рјешење бити и конститудивни и деклараторни управни акт. Значајан je што ce тога тиче развој y аустријском управном праву. Тамо je ранија теорија и пракса много истицала разлику између конститугивног (Ver'fügung) и деклараторног (Entscheidung) акта и стално 'их означавала. пооебшш изразима. Но то je свијесно сломио Аустриски управно-поступовни зак. из 1925 и завео за управни акт јединствени назив „Bescheid”, ■ — што je опћенито прихваћено с великим олакшањем. У истом смислу и „одлука“ Зак. о опћем управном поступку старе Југославије обухваћа и конститутивни и деклараторни утфавни акт, a исто важи и за наш данашњи термин „рјешење“. Разликовање конститутивног и деклараторног удравног акта има извјесно практично-правно значење. Само шта ce и с тим значењем y правној теорији доста претјерује(4B). Нарочито je своједобно y аустријској литератури Bernatzik само деклараторним актима призназао способно-ст, да постану правоснажни. Читав je тај теоретски спор ријешио реч. Аустријски закон, који je y томе ггитању начелно изједначио конститутивни и деклараторни управни акт. По томе Закону управни акт, који би био неки „судски акт y матер. смислу“, нема начелно никакве друге или веће правоснажнооти од нормалног управног акта. Посве исто стајалиште заувео je и Закон о опћем управном поступку старе Југославије, a несумњиво je то и наше данашње позитивно драво. Но то зависи потпуно од воље законодавца(49). Законодавац може и друкчије поотупити и при питању праваснажности управног акта узети y обзир момент конститу-

(46) Тако нарочито Kormann: System der rechtsgeseh. Staatsakte, 1910, стр. 73, гдје cy назначени и други гшсци истог схваћања. И сам Вегnatzik, који даје тако велико значење разликовању између конститутивног и деклараторног акта, мора признати, да ce деклараторни акт већином спаја с конститутивним, и да je y многим случајевима врло тешко одреднти, да ли ce ради о једноме или другоме. (47) Merkl: Allg. Verwrecht, 1927, стр. 187, Die Lehre von der Rechtskraft, 1923, стр. 222. Merkl je ту много умјеренији него што je био његов друг У тзв- младоаустриској, Келсеновој нормативној школп, Weyr. Полазећи са стајалишта, да ce код правне спознаје нема узимати y обзир каузалност, Weyr (Zur Lehre von den konstitutiven und deklaratischen Akten, öster. Zeitscrift für öffentl. Recht, 1917) пориче „унутар строго нормативне спознаје“ разликовање између конститутивног и деклараторног акта. (48) Што je и y управно-правној литератури исправно критизирано, тако напр, Merkl: Verw. recht, стр. 188, Kormann: System, стр. 73.