Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

95

рама, ту се претпоставља да такво решење потиче од надлежног органа, да je стварно реч о примени мере коју правки пропис обележава као привредно-управну и надзорну меру, као и да се таква мера примењује на привредну организацију. То значи да je управни спор и ту могућ и допуштен уколико суд нађе да стоји прекорачење граница надлежности, тј. да je решење о привредно-управној и надзорној мери донео ненадлежан орган, или да примењена мера нема карактер привредно-управне и надзорне мере, односно да уопште није реч о привредној организацији као пасивно легитимисаној .странци. Ако би суд утврдио да je при доношењу решења учињено неко од ових прекорачења граница надлежности, тужба би била допуштена и по њој би оспорено решење у управном спору било поништено, и кад je у питању решење донето у извршењу прописа о привредно-управним и надзорним мерама. Према томе, при давању одговора на поставлено питакье да ли je и у којој мери допуштена судска контрола законитости управних аката донетих у спровођењу прописа о привредно-управним и надзорним мерама, мора се поћи од метода генералке клаузуле као основног принципа у нашем управном спору. Taj метод je налагао да се у самом закону лимитативно поброје изузетни случајеви у којима није допуштено вођење управног спора, ка& и да се чак и у тим случајевима потпуно не искључује могућност судске контроле законитости. Стога сматрамо, увек имајући у виду генералну клаузулу као основно начало судске контроле законитости, да се утолико пре мора дбпустити вођење управног спора против решења донетог само у вези примене привредно-управне и надзорне мере, где о таквој, мери није мериторно решавано јер странци није признато које од права путем кога je могла да издејствује такво мериторно решавање. У овом случају у управном спору се и не оцењује законитост примене привредноуправне и надзорне мере, већ једино то да ли je странци правилно оспорено оно право путем кога je она могла да издејствује другостепено мериторно решаванье о тој мери у управном поступку. Право пак о коме je решавано у управном постпуку (право жалбе, својство страйке) по својој суштини и правном основу из кога проистиче не спада у материју привредно-управних и надзорних мера, па се за то и не ноже на то право проширити законско ограничена о забрани вођења управног спора које важи за ту материју. 4. Домен примене начела двостепености у управном суђењу Према чл. 18 Закона о управним.споровима, против пресуде врховног суда народне републике може се изјавити жалба Савезном врховном суду ако се на правки однос има непосредно применити савезни пропис. Жалба je ■ допуштена и против решења врховног суда народне републике којим je тужба одбачена на основу чл. 27, т. 2, 3 и 5, овог закона.