Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

97

штег управног поступка и у случају кад je ту иначе у питању ствар која je регулисана материјалним републичким или локалним прописима. Врховни суд HP Србије давао je упуство да je жалба допуштена против пресуде којом je тужба уважена односно одбијена против решења где je једино решавано о захтеву странке да се одобри обнова раније окончаыог управног поступка, иако je ствар у ранијем поступку расправљена по републйчком материјалном пропису. Тако, било je случајева да je странка тражила обнову управног поступка у ствари на коју су у окончаном управном поступку примењени прописи републичког Закона о располагању становима и пословним просторијама, тврдећи да су се стекли потребни услови за обнову управног поступка предвиђени правним правилима управног па je по таквом тражењу странке донето негативно решење jep je надлежан орган нашао да нису испуњени потребни услови за обнову управног поступка. Ако je против тог решења незадовольна странка повела управни спор, суд би у таквом случају, полазећи од предњег схватања, давао упут у пресуди да je жалба допуштена. (У овом смислу je пресуда Врховног суда HP Србије У бр. 2841/52 од 10 јуна 1953.) Међутим, супротно je становиште Савезног врховног суда. По његовом схватању жалба није допуштена у напред наведеним случајевима. Одбацујући жалбу у једном таквом случају, Савезни врховни суд дао je за своје схватање ове разлоге: „[...] Према чл. 18, ст. 1, Закона о управним споровима против пресуде Врховног суда народне републике може се изјавити жалба ако се на спорни правки однос има непосредно применити савезни пропис. Ову одредбу треба ехватити тако да она има у виду непосредну примену материјалног савезног прописа а не само процесуалне одредбе савезнрг прописа [. . .) Евентуална примена процесуалних савезних одредаба оправдава жалбу против пресуде врховног суда народне републике само у случају ако се на конкретан правни однос има непосредно применити матери ј алии савезни пропис. Због саме повреде процесуалних савезних одредаба не може се допустити жалба против побијане пресуде у слу:ају ако се на правни однос има непосредно применити материјални пропис који није савезног характера [...]” (Из решења Савезног врковног суда Уж. 6р. 7486/55 од 9 марта 1956.) Сматрамо да je становиште Врховног суда HP Србије о допустивости жалбе у наведеним случајевима потпуно оправдано jep je ;■ складу са основним циљем коме служи двостепеност у решавању управних спорова тамо где je она по закону предвиђена. Двостепеност у управносудском поступку могла би да. има углавном двоструки циљ. Кроз двостепено решавање странке у управном спору налазе пунију заштиту својих законских права и правних интереса, jep се само тим путем омогућава отклањање евентуалних неправилности насталих у 'првостепеном судском поступку. Отсуство двостепености крије у себи опасност да остану неисправљене, на. штету странака и законитости уопште, и теже погрешке учињене у