Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДС'КА ПРАКСА

.стекли услови за обнову управног поступка предвиђени савезним прописима о управном поступку. Ако орган нађе да нису испуњени прописани услови за обнову управног поступка и због тога донесе негативно решење, странци je отворен пут вођења управнЬг спора против тог негативног решења, под претпоставком да je реч о -коначном решењу. Пошто у овом случају у управном поступку ни je ни дошло до примене републичког материјалног прописа, већ се једино решавало о праву странке ко je проистиче из савезних прописа о управном по■ ступку, то за допустивост жалбе против првостепене одлуке суда донете у управном спору не може бити мерило републички карактер материјалног прописа којим je регулисана дотична управна материја, јер до његове примене у управном поступку није ни дошло, већ je за допустивост жалбе једино меродаван савезни карактер прописа о управном поступку из којих проистиче право странке на обнову управног поступка под одређеним.условима. ćS Међутим, и кад je претходно начелно питање управног поступка решено на начин који доводи до примене републичког односно локалног материјалног прописа на правни однос, то би по нашем мишљењу било без утицаја на допустивост жалбе у управносудском поступку, с тим што би се и у овом случају жалба могла односити само на правилност решења оног претходног начелног питања управног поступка. Например, ако би по’ предлогу једне странке у вишестраначко.) управној ствари регулисаној републичким матери јалним прописима била дозвољена обнова управног поступка и у обновљеном поступку донето ново конечно решење о дотичној ствари, па друга странка поводе управни спор против тог решења истичући да нису били испутьени услови за обнову управног поступка, против првостепене одлуке суда имало би места жалби без обзира на примену републичког материјалног прописа на пр'авни однос, уколико би предмет те жалбе била само правилкост оцене суда о законитости примене савезних прописа о управном поступку. У решавању о таквој жалби Савезни врховни суд остао би искључиво при оцени да ли je правилно примешен дотични институт предвиђен у савезним прописима управног поступка. Нови Закон о општем управном поступку изрично предвиђа да се може покренути управни спор против коначног заюьучка с предлогу за обнову управног поступка односно решења донетог у обновљеном поступку (чл. 258), затим против решеььа о поништају односно укидању коначног решења по праву надзора (чл. 263), против решења којим се укида извршно решење (чл. 257), као и против решења којим се неко решење оглашаза ништавим (чл. 269). По нашем мишљењу, у свим тим случајевима треба да je допуштена жалба против првостепене одлуке донете у управном. спору, и кад се на правни однос примењује републички или локални пропис, с тим да се том жал■бом не може побијати првостепена одлука суда у целини већ једино > погледу правилности примене односних одредаба Закона о општем