Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

100

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

управном поступку којима су регулисани дотични институти управног поступка. У потврду нашег мишљења могло би се навести и следеће: У току управног поступка доносе се зашьучци о питањима која се тичу поступка, односно о питањима која се као споредна појаве у вези са спровођењем поступка, a која се не решавају решењем о главној ствари. Против ових закључака може се изјавити посебна жалба само кад je то законом изрично предвиђено и у новом Закону о општем управном поступку предвиђен je низ таквих случајева у којима се може изјавити посебна жалба против закључка. Например; посебна жалба против одбијања захтева којим се тражи разгледање списа предмета и преписивање потребних списа (чл. 80, ст. 6); посебна жалба против закључка којим je одбијен предлог за повраћај у пређашњестање (чл. 107, ст. 2); затим посебна жалба против закључка којим ce налаже једној од странака да у цшьу решења претходног питања тражи од надлежног органа покретање поступка (чл. 147, ст. 4). У свим случајевима где je против закључка предвиђена посебна жалба може се по нашем мишљењу покренути управни спор против решења донетог по тој жалби, јер такво решење je коначно у управном поступку. Исто тако, сматрамо да je допуштена жалба против првостепене одлуке суда донете у управном спору о питању расправљеном закључком, пошто je то питање регулисано савезним прописима о управном поступку, а без обзира на то да ли се на главку ствар која je предмет решавања у управном поступку примењују савезни или републички односно локални материјални прописи. Напред истакнуто питање о допустивостп жалбе против првостепене одлуке суда донете у управном спору у погледу правилности примене савезних прописа о управном поступку и кад je управна ствар у питању регулисана републичким, односно локалним материјалним прописима, добија нарочити значај доношењем новог Закона у општем управном поступку. Од одговора који буде дат на то питање 1 у пракси врховних судова зависи обим контроле Савезног врховног суда у циљу остваривања једнообразне примене тога значајног закона. Ако би Савезни врховни суд и после доношеньа новог Закона о општем управном''поступку остао при свои напред изнетом становишту, то би значило да његовој контроля не би подлежала примена тога закона у свим случајевима где се на правни однос непосредно не примењују савезни матери ј алии прописи. Обратно, допустивост жалбе против првостепене одлуке суда донете у управном спору у сваком случају где je у питању правилност примене неког од основних начела односно института из Закона о општем управном поступку, баз обзира да ли je управна ствар регулисана савезним, републичким или локалним материјалним прописима, обезбедиће потпуну контролу Савезног врховног суда над ј однообразном применом овог основног закона за остваривање законитости.

Љубомир Јевтић

и

Радомир Шрамек