Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

љања. Тим начелним мишљењем долази до потврде принцип који споља може изгледати као начело поступка, али својом садржином тај принцип досеже много даље и учвршћује социјалистичку законитост. Право грађана на тужбу у овом случају потврђује принцип да сваком праву као субјективном овлашћењу мора да припада и право на тужбу ради оствариваньа тог права.

Миленко Јовановић

ОКО КРИВИЧНОГ ДЕЛА НЕСАВЕСНОГ ПОСЛОВАЊА У ПРИВРЕДИ

У првој свесци прве књиге Збирке судских одлука за 1956, објављена je и следећа пресуда која даје повода за расправљање извес-них питања око примене члана 213 Кривичног законика: „Радник који обавља занатске послове у другом предузећу и притом причини извесну штету својим немарним радом не може биты кривично одговоран за дело несавесног радау привреди. / „Срески суд огласио je кривим окривљеног због тога што 'ce 21 маја 1954 чистећи просторије предузећа пцпео на лавабо са намером да провери услед чега je нас-тао застој y oазапчету од клозета. Због тежине оптуженог дошло je до одваљивања и разбијања лавабоа, па га je суд, налазећи у оваквој радњи кривично дело несавесног пословања у привреди из чл. 213, ст. 1, КЗ, осудио на казну затвора у трајању од месец дана условно за годину дана. ~Против првостепене пресуде уложио je жалбу окривљени, али je окружни суд ову као неосновану одбио, а првостепену пресуду у целости потврдио. „Савезни јавни тужилац подигао je захтев за заштиту законитости против обе пресуде и предложио да се преиначе тако што ,ће се окривљени ослободити од оптужбе за напред описано дело. „Савезни врховни суд уважио je овај захтев из следећих разлога: ~На напред описано чињенично стање првостепени суд je неправилно применио закон на штету оптуженог. Погрешно je схватагье првостепеног суда да у радњи оптуженог стоји кривкчно дело несавесног пословања у привреди из чл. 213 КЗ. За постојање овог кривичног дела потребно je да то чини одговорно лице у државном предузећу, задрузи или установи, да очигледно аљкаво послује иако зна да услед таквог пословања може наступи™ штета. Оптужени je радник једног предузећа који je дошао у друго предузеће да обави известан посао на водоводној инсталацији и ништа друго. За њега се не може рећи да je до мере аљкаво пословао да je био свестан да услед таквог послозања може иаступити штета, a још мање се може рећи да његова радња има везе са народном привредом какб то прописује чл. 213, ст. 1, КЗ. Због тога овај суд налази да у конкретном с луча ј у у радњи оптуженог нема кривичног дела, чега ради га je преиначеньем првостепене и другостепене пресуде ослободио оптужбе”.

103

СУДСКА ПРАКСА