Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

104

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

(Пресуда Савезног врховног суда, Кж 44/56 од 11 априла 1956, Збирка судских одлука, књ. I, св. 1, бр. 45, стр. 78 79, Београд, 1956.) Савезни врховни суд je несумњиво оправдано укйнуо обе одлуке нижих судова и оптуженог ослободио оптужбе јер у његовој радњи нема кривичног дела чл. 329, т. 1, Закона о кривичном поступку. Међутим образложење ове пресуде, онако како je изнето у Збирци одлука (а нарочито у насловној формулацији) пружа повода за дискусију. Наведени су ови разлози: (1) да je реч о радпику једног предузећа који je дошао да обави известан посао у другом предузећу; (2) да се не може тврдити да постоји умишљај, и (3) да се не може рећи да његова радња има везе са народном привредом. Изгледа нам да су овде пренебрегнути главки разлози непостојања кривичног дела а од наведених два су само узгредне последице правих разлога. Кривично дело несавесног пословања у привреди постављено je као прво и више-мање опште дело у груш-и кривичних дела против народне привреде. Иако ово нису дела којима би 'се нападале саме основе социјалистичке економике, то су ипак преступи корима се угрожава правилан рад неког привредног прёдузейа, или се ремете извесни привредни односи, или се кочи развој неке привредне гране. Њихов значај je, дакле, шири од дела којима се напада законика. Зато je Савезни врховни суд умесно истакао да радгьа оптуженог нема везе са народном привредом. А то je једна од неопходних обележја радње за ово кривично дело. Међутим, није истакнут недостатак једног другог, битног обележја раднье без кога не може бити дела несавесног пословања у привреди. То обележје састоји се у трајном характеру учиниочеве радње. Закон каже; „ко аљкаво поступа или ко свесно пропушта да врши своју дужност”, а затим; „иако зна да услед таквог п ословања .. итд. Поступа, пропушта, пословање, све су то трајни облици глагола који располажу и тренутним облицима и законодавац се бесумње низе случајно послужио трајним облицима. Сам тај избор речи јаспо указује да je потребно да извршиочева радња или нерадња траје извесно дуже време, односно да се понавља у више махова. За постојање дела не може бити довољан само један аљкав поступав или само један свестан пропуст. У конкретном случају реч je о једном ј едином аљкавом поступку. -То je главни разлог што не може доћи у питање кривично дело из чл. 213 Кривичног законика. Радтьа извршења не одговара оној коју тај пропис захтева. Што се тиче умишљаја за који се у пресуди Савезног врховног суда каже да га вероватно нема, њега je овде могло и бити у односу на извршену радњу. Може се претпоставити да сваки радник који иоле зна свој занат мора бити свестан да се лавабо може сломити ако се на њега стане, дакле да може наступити штета. Али je ова свест управљена само на ову једну радњу, не на неко трајно поступање. Међутим, умишљај за дело из чл. 213 могао би