Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

108

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

односи захтевају брже решавање путем закоыодавства, као што je то случај у Америци, теорија je нужна у улози руководства за акцију. На крају писац укратко излаже историјат енглеске пороте, ко ja такође води порекло из времена норманске инвазије. Каэ у Француској, и у Енглеској je она постала из сасвим другог разлога него што je то очување слободе. И овде су „поротници најпре били денунцијанти у кривичном, а нека врста сведока у грађанском поступку” (84), но током векова они су се постелено и неприметно претворили од сведока у судије а порота у суд. Као што се из изложенога могло видети, писац схвата енглеско право у духу правне теорије либералне буржоазије као творевину културе, односно феномен који стоји изнад државе и државне и који служи за остварење друштвене сигјфности, слоббде и општег добра. Овакав пишчев став последица je према нашем мишљењу пре свега његовог посматрања настанка норми енглеског права које су у свом највећем делу творевина енглеских судија који се појављују као тумачи народног духа и схватања у области права. Међутим, иако енглеско право у највећој мери ствдрају судије, његов класни карактер се тиме не мења. Несумњипо да je у специфичним условима релативно мирног развитка енглеског друштва, тј. отсуства оштрих и оружаних класних борби, створена могућност за континуиран развитак и енглеског права и, што je нарочито важно, за ублажавање оштрине оних одредби којима се најочигледније штити класни интерес. У таквој ситуацији свакако да се и право у великој мери добровољно поштује, и не само то, него у извесној мери почиње да се од обичајног права претвара у друштвени обичај. Но то још не значи да санкција државног апарата није присутна, иако у овако специфичним условима слабије долази до изражаја. Не запажајући све ово лако се запада у грешку да се право објашњава, односно његовп корени траже претежно у домену социјалне психологије уместо првенствено у области социологире и економије. Но и поред ове< зам'ерке, и можда join других мањих које би се могле ставити писцу, стоји чињеница да je он у ономе што je из ложно у вези са енглеским правом објективан и критичан и да je поред позитивних изнео и слабе стране овога права. Он je у једном малом делу изложио у најкраћим цртама један свакако интересантан и специфичан феномен правног света као што je то енглеско право.

Дгиштрије Продановић

Р. О. Халфина: ПРАВО ЛИЧНОЙ СОБСТВЕННОСТИ ГРАЖДАН СССР, Москва, издање Академије наука СССР, 1955, 181 стр. Право личне својине грађана СССР упркос свом несумњпво централном месту у систему грађанског права и прворазредном друштвено-политичком значају није још увек довољно објашњено у совјетској правној теорији. Тешкоће ствара и стање грађанског законодавства ко je je по овом питању делимично застарело као и неповезаност па и несагласност грађаископравних норми. Зато je монографија Р. О. Халфине, ко ja претставља више него обично систематско излагање проблематике права личне својине, покушај и допрпнос вредан пажње. Обидно користећи судску праксу, аутор je дао своја решења многих у теорији и пракси спорыих правних питања.