Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Сувласник има право прече куповине. Пракса Врховног суда СССР подељена je на питању санкције за повреду норми Грађанског кодекса ко je регулишу право прече куповине. Пленум Врховног суда СССР стоји на становишту да сувласник који je повређен у свом праву прече куповине може судским путем захтевати да се на њега аутоматски пренесу права купца под условима под којима их je он прибавио од другог сувласника. Међутим, Судска колегија за грађанске предмете Врховног суда СССР сматра да,суд може само поништити уговор о продаји сувласничког удела, враћајући продавца у првобитну правку ситуацију. Практична последица таквог решења може бити задржавање старих сувласничких односа, ако у васпостављеној првобитној правној ситуацији продавац-сувласник односно његов универзални сукцесор одустане од продаје. Од сусвојине треба разликовати заједничку имовицу супруга, тј. имовину коју су .супрузи стекли у браку. Осим заједничке имовипе супруга, породични или родбински односи и заједнички живот и коришћење имовине не стварају односе заједничке својине. Врховни суд СССР доследно стоји на том становишту, што, међутим, није случај са нижим судовима који имовину градске породице често признају за заједничку имовину њених чланова. Законодавства извесних совјетских република (напр. Белоруске ССР) предвиђају да ce y случају развода брака или спора заједничка имовина има између супруга увек делити на равне делове. Овакве позитивноправне одредбе израз су схватања једног дела совјетске грађанскоправне теорије да je основ режима заједничке имовине брак као такав, те с обзиром на равноправност, брачних другова други размер делова није ни могућ. Халфина пледира за другачије решење које je прихваћено y породичном законодавству РСФСР и још неких савезних република a које не везује унапред суд крутом нормом о једнакости делова мужа и жене. Та једнакост je само претпоставка од које je могуће отступите ако постоје, како аутор каже, „довољно озбшьни разлози”. На тој линији je и пракса Врховног суда СССР. За остваривање права заједничке својине потребна je сагласност оба супруга. С обзиром да се та сагласност претпоставља, брачни друг који поводом заједничке имовине ступа у правке односе с трећим лицима не мора, по правилу, да се легитимише пуномоћјем другог брачног друга. 3. Круг објеката права личне својине одређен je планом 10 Устава (приходи од рада и уштеђевине грађана у новчаном и натуралном облику, кућа за становање, помоћно домаће газдинство са потребним инвентаром, предмети домаћинства, личних потреба и удобности). Пошто je указао на извесне специфичности новца као објекта права, писац у даљем тексту излаже правни режим који важи за новчане уштеђевине грађана уложене у државне штедионице. Из штедних улога не могу се вршити принудне наплате за грађанскоправне обавезе. Подаци о улозима су тајна и са ниша може бити упознат само суд или иследни орган на службени захтев. Трађанин у свако време задржава пуну слободу располагања улогом. Један од основних објеката права личне својине je кућа за стаиовање. Указ Президијума Врховног совјета СССР од 26 августа 1948 прадвиђа да сваки грађанин и свака грађанка има право да купи или за себе сагради једноспратну или двоспратну кућу с једном до пет соба, како у граду тако и ван града. У сагласности са одредбама овог Указа било je измењено и грађанско законодавство -у том смислу да су прешле у личну својину грађана станбене зграде жоје су им дотле припадале по праву, грађења.

110

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА