Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

THE AMERICAN JOURNAL OF INTERNATIONAL LAW. Washington, Volume 50, No. 4, Oktober 1956. L. Gross: Progress Towards Universality of Membership in the United Nations. У чланку ce најпре наводе мишљења извесних, делегата у УН о значају резолуције Генералне скупштине о пријему 16 земаља у чланство УН од 14 децембра 1955. Ова резолуција je најважнији корак после акта о оснивању УН и претставља највећи досадашњи резултат напора за остваривање универзалности УН, итд. Аутор подвлачи да не треба преувеличаватн важност ове резолуције јер још има држава које нису чланице УН. Затим, он прелази на сажето излагање развитка питања пријема у УН. Оцртавши на тај начин историску основицу, писац анализира метод и околности пријема 16 земаља. Из свега тога он изводи вакључак да пријем en Ыос ни je противан чл. 4 Повеље УН, и расправльа о проблемима извршеног учлањења извесних бивших непријатељских држава из времена Другог светског рата. Ј. L. Kunz: Continental Shelf and International Law: CoAfusion and Abuse. Писац: испитује доктрину и праксу епиконтиненталног појаса које су cköрашњег порекла и чије су карактеристике несређеност и злоупотреба. Из посматрања целокупног развитка теорије и остваривања епиконтиненталног по ј аса стиче се утисак о претераностима у схватању суверености. Ове крајности угрожавају традиционално начела слободе отвореног мора јер државе покушавају да унилатералним акциј ама ренте питање епиконтиненталног по ј аса. Међутим, пошто слободно море није res nullius већ res omnium communis, слободно море je територија међународне заједнице, његово правно регулисање, дакле и правно решење проблема епиконтиненталног појаса, јесте право и дужност те заједнице. Ј. N. Hyde: Permanent Sovereignty Over Natural Wealth and Resources. Тема je економски аспект права народа на самоопредељење-сувереност над природним богатством и иззорима. Овај елемент економске стране суверености je особито интересантан с обзиром на савремени процес извоза капитала и питање напретка недовољно развијених земаља. Резолуција Генералне скупштине о праву народа на слободну употребу и коришћење својих природних богастава и извора као атрибута суверености изазвала je живо интересоватье у једном делу америчког пословног света, а САД су гласале против резолуције јер по њиховом мишљешу она не садржи формулацију да државе које национализују објекте приватне својине дају накнаду сопственику, и да ће се услед тога извоз капитала у неразвијене земље сигурно смањити. Сувереност над природним богатством и изворима, као саставни део начела самоопредељења, постала je предмет дискусија о пактовима права човека. Писац настоји да проблем посматра кроз релевантни параграф пројекта пактова у коме се тако јасно изражава размимоилажење између земаља-извозница капитала и земаља увозниДа капитала поводом питања одузимања објеката приватне својине. У закључку се, између осталог, препоручује да земље-извозницекапитала, нарочито САД, када Генерална скупштина УН посвети пажшу том проблему, анализирају и формулишу концепцију суверености над природним богатством и изворима. Имајући у виду да. je чланство Генералне скупштине готово подједнако подељено у погледу пројектованог члана очевидно je да je прерано ослањатм се на гьега као дефиницију и покушај акционог програма. Напредак се може постићи само даљим подробним и објективним анализами. М. G. Coerper: The Foreign Claims Settlement Commission anöl