Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

132

АНАЛИ ПРАЗНОГ ФАКУЛТЕТА

искуство показује да предвиђање није оно што се практикуме у радничком свету уосталом њихова економска ситуација спречава га да чини уштеде. Извесно, законодавац je имао, сем радника, у виду и занатлију и ситног сеоског сопственика код кога je дух штедње развијенији: законодавац je веровао да ће учинити услугу ситној сопствености благодарећи незапленивости породичног добра. То je била заблуда: кредит дужников се убија ако ее сеоско имање, трговачка или занатска радња, што претставља најчистију активу, изузму и не могу да с луже као покриће продавцима и зајмодавцима. Онај ко од свог имања створи породично добро не налази више кредита јер, обично, он и нема друге активе која се може запленити. Први пример преузимања једне установе страног законодавства показује да, ако треба водити рачуна о страной искуству када се уводи нека реформа, не треба изгубити из вида да специфичности сваке врсте могу захтевати да се са више резервисаности цене та искуства с обзиром на особености француског друштва. 2. Проучавање установе придржаних добара удате жене другог типичног примера непосредног утицаја страних законодавстава доводи до сличне констатације. Откако je донет закон од 13 јула 1907 о ~слободној надници удате жене”, у организации имовинских брачних режима нарочито место заузимају приходи од жениног рада и добра која je она стекла уштеђевинама од својих зарада и надница. И једни и други имају специјалан правый режим; они су тзв. придржана добра удате жене или тачније „добра придржана за женино управљање”. Ови прописи важе без обзира на имовински брачни режим који постоји међу брачним друговима али они најтеже погађају принципе Француског грађанског законика у режиму заједнице добара. Стога ћемо ову реформу посматрати с обзиром на тај брачни режим. Пре закона од 1907 извесни прописи су допуштали удатој жени да без сагласности мужа узме на своје име штедну књижицу и са ње слободно подиже уложене износе a такође, опет без сагласности мужа, да уплаћује у национални пензиони фонд за старосне пензије. Али ове мере нису биле довољне. За мужа je задржано право да захтева да му се преда женина плата или надница и тако je могао да спречи жену да прави уштеђевину ако je то намеравала. Требало je ићи и даље и дати жени у свакој прилици ефективыо и искључиво право на приходе од свога рада. Таква једна реформа била je већ остварена у иностранству, например у Немачкој и Шварцарској. Немачки грађански законик прописује да жена сама управља својим придржаним добрима. На њима она има иста права као у режиму одвојених добара. Ова придржана добра по немачком праву могу долазити из три извора: (1) брачним уговором жена може одредити да ово или оно добро буде придржано; (2) једном клаузулой у уговору о поклону може се одредити да добро поклоњено жени a такође и оно ко je joj je остављено легатом, буде придржа-