Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

но; (3) у придржана добра спада по закону, с једне стране, оно што припада жени за њену искључиву личну употребу нарочито одећа, накит и оруђа за рад, а с друге стране, оно што жена зарађује своЈим радом или личним вршењем неке професије. У немачком праву се установа придржаних добара удате жене примењује без обзира који су имовински брачни режим брачни другови прихватили али она нема увек исти обим: трећа категорија придржаних добара не постоји у режиму заједнице добара, јер су придржана добра искзьучена из заједнице а творци Немачког грађанског законика су мислили да добра ове категорије треба свакако да буду заједничка. - Швајцарски законодавац био je под јаким утицајем Немачког трађанског законика. Он je преузео идеју придржаних добара али са много већим обимом, јер дозвољава да придржана добра постоје за оба брачна друга и да та добра имају исти обим под свим имовинеким брачним режимима, па према томе и у. режиму заједнице добара. За придржана добра су важила правила режима одвојених добара. То значи, на крају крајева, да je режиму заједнице добара додат join и режим одвојених добара. Рад на Немачком и Швај царском грађанском законику имао je великог одјека у Француској почетком овог века, управо у_ време када су пред парламентом ста ј али различити предлози са тенденцијом да обезбеде удатој жени, у свим брачним имовинским режимима, слободно приходима свога рада. Али док су ти предлози били наменьени заштити жене у радничкој породици у питању je било да се. спречи муж да неодговорно ' потроши женину плату примери Немачког и Швајцарског грађанског законика потстакли су француског законодавца да се не ограничи само на доношенье закона о заштити жене раднице. Донет je један општи закон који важи за сваку жену ако она има занимање различито од мужевљевог, према томе не само за жену радницу него за сваку жену ко ja ради: жену службеника, жену трговца, као и жену која се бави некой слободном професијом. Да би остварио ову реформу француски законодавац je преузео установу придржаних добара из Немачког и Швајцарског грађанског законика. Законом од 13 јула 1907 било je допуштено жени да сама наплаћује своје зараде и наднице, да њима располаже и да стиче нова добра средствима ко ja je тако зарадила. Ове зараде су нека врста посебне имовине којом жена сама управља и којом самостално располаже. Али законодавац je ограничио категорију придржаних добара само на добра ко ja потичу од жениног рада док je друге изворе придржаних добара, признате у Немачком и Швајцарском грађанском законику, одбацио. Што се осталог тиче, пошто законодавац није желео да установи делимичну одвојеност добара он je сматрао да je разумније да задржи придржана добра удате жене у заједници. Тако je извршено као неко раздвајање заједнице добара која ce састоји, ако жена врши неки рад за који je плаћена, из две различите масе: једне подвргнуте мужевљевој власти и друге, подвргну-

133

УТИЦА/ УПОРЕДНОГ ПРАВА НА ФРАНЦУСКО ГРАЂ. ПРАВО