Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

звој јесте у сагласности са општим светским правом. Али упркос измена у Француском грађанском законику, француско законодавство je још увек међу онима која дају најмање права надживелом брачном другу. По Немачком (чл. 1931) и Швајцарском грађанском. законику (чл. 462) надживели брачни друг позива се на наслеђе заједно са другим наследницима да га прими чак у својину (Пор. чл. 834 —839 и 952 Шпанског грађанског законика). Поред тога, сва. ова законодавства признају надживелом брачном другу право на нужни део у заоставштини његовог брачног друга. Међутим, када упоређујемо француски закон са страним законима, не треба никад заборавити да законски имовински брачни. режим заједнице добара обезбеђује надживелом брачном другу половину заједничке активе коју он узима као свој део. Ова напоыена наводи нас на једну примедбу општије природе:' када се припрема нека реформа, извесно je да увек треба водити рачуна о странны искуствима. Али никада не треба изгубити из вида да разноврсне посебности могу захтевати да се са више резервисаности цени вредност тих искустава за француску друштвену средину. Ове посебности не тичу се само француских обичаја и навика, треба такође водити рачуна о установама које већ постоје у француском праву. Иако манифестације утицаја страних законодавстава на француско грађанско право нису безначајне, ипак се не може рећи даje наше грађанско право систематски прихватило оно на шта указује упоредно право. Одиста, наше право има недостатака и празнина у многим и различитим областима и већ одавно се, без успеха, захтева модификовагье нашег законодавног система према извесним: страним законодавствима. Помислимо само на недостатке нашег система публицитета преноса некретнина и публицитета хипотека,- на, несавршеност наших матичних књига и несавршеност публицитета брачних уговора. Познато je да у нашем праву не постоји стечај за* нетрговца и да je концепција грађанског стечаја супериорнија, а такође je познато да ми имамо примитивну организацију ликвидације заоставштине примљене без пописа и да та организација, боље речено, отсуство организације управо потиче од непостојања грађанског стечаја. Познат je такође и недостатак Француског грађанског законика у области задужбина што je знатно сметало њихово развијање. Отсуство организације наследничке заједнице имања доказ je лошег законодавства у време када управо постоји. законодавна тенденција да се допусти продужење такве заједнице. Изабраћемо међу овим неколика која су характеристична, да бисмо показали како француско право закашњава с обзиром на оно што показује упоредно право. 1. —• Најчувенији пример несавршености француског права у односу на многобројна законодавства показује наш систем публицитета преноса некретнина. Taj систем не пружа сйгурност ономе ко поступа сасвим по правилима о публицитету преноса. Желело> се учвршћење земљишне својине али оно није постигнуто. Испу-

139

УТИЦАЈ УПОРЕДНОГ ПРАВА НА ФРАНЦУСКО ГРАЂ. ПРАВО