Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

брачни регистар (који обично води судија или службеник који води' трговачки регистар) у који се уносе све одредбе које брачни другови желе да истакну према трећим лицима (Немачки грађански законик чл. 1558 —1563, Швајцарски грађански законик чл,248 —251, право које важи у Алзасу и Лорени, закон од 1 јуна 1924,, чл. 29). _ Ипак се не може рећи да треба слепо прихватити разне стране системе зато што су модернији и изгледају нам и научно и технички бољи од система француског законодавства. Јер треба увек водити рачуна о француској друштвеној средини. Због тога није сигурно •да би брачни регистар био лако прихваћен у Француској јер код нас није уобичајен публицитет нотарских исправа. Да ли треба додати да добар законодавац мора такође водити рачуна и о новчаним ефектима једне реформе; стварање грађанског регистра или брачног регистра захтевало би велике издатке. Уствари,. само богате земље могу себи дозволити луксуз извесних реформи.

Са овим ми приступамо закључку јер после овог дугог предавања време je да утврдимо где смо, да извршимо класичан преглед целог хоризонта и да закључимо. Изгледа нам да ce намећу следећи закључци. 1. Постоји y извесним областима једно опште светско право, тачније постоје извесне заједничке тежње у законодавству. Национално законодавство тешко може да ce одвоји од њих. Тачност ' ове констатације, изгледа нам, посведочавају реформе које су у' Француској извршене у области пословне способности удате жене као и у области ванбрачне филиације. 2. Искоришћавање упоредног права у циљу стварања права веома je деликатан посао. Ако желимо да се инспиришемо страним остварењима, треба водити рачуна о обичајима који постоје у једној звмлјИ, као и о правним установама које ту већ постоје, јер je могућно да оне буду сасвим нежељно поремећене једноставним преношењем правила из страних законодавстава. Због тога, свака реформа у структури наследних права надживелог брачног друга морала би да води рачуна о већ постојећој организацији имовинскихбрачних режима. 3. Најзад, и то je сигурно већ позната констатација, утицај упоредног права без престанка расте у Француској. Док Француски грађански законик, као што смо већ истакли, није уопште водио рачуна о ономе на шта указује упоредно право, данас упоредно ■ право све више утиче на законодавство и судску праксу. Ово je последица промене у методима наставе; студент који ће касније постати законодавац или судија, познаје данас много више упоредно право него рани je проширење утица ja упоредног права на француско грађанско право такође je последица и културних размена^

141

УТИЦАЈ УПОРЕДНОГ ПРАВА НА ФРАНЦУСКО ГРАЂ. ПРАВО