Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

150

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ce поставльа да ли оно што Уставни закон назива федерацијом није држава ко ja би тиме што je оваква федерација несумњиво нравно лице постала државноправна категорија као јавноправно лице. Међутим, ма колико овлашћења федерације била руководећа, обимна и значајна, ипак остаје чиньеница да то нису сва државна овлашћења него само један мањи део, да федерација нема својих сопствених органа за извршење њених аката на терену него да их врше органи јединица које нису подређене федерацији већ су оригинарно (не путем децентрализације) самосталне и самоуправне. Ови органи извршују акте федерације на своме подручју преко својих органа као своје право и дужност а не као делегацију федерације. Прописи и решења које они доносе на основу савезних прописа њихови су прописи односно решења, иако су по својој садржини везани за пропис федерације. Према томе, републички и локални органи врше на основу прописа федерације своју власт. Пошто они и сами доносе своје самосталне и оригинарне прописе (законе, одлуке), то je очигледно да се оно што Уставни закон назива федерацијом не може идентификовати са државом у правном значењу те речи. Но, ипак није у питању потпуна сепарација и изолација републичких и локалних органа власти ни у правном погледу. Постоје одређени односи, само ти односи нису довољни да би федерации дали правно својство јавноправног лица као државе. Пре свега, сви органи врше власт која je државна власт и они су државни органи. Ова државна власт пак, не извире из власти федерације. Не може се рећи да je само власт федерације државна, јер државна власт je и она коју врше самостално републички и локални органи власти. Основ квалитета државне власти свих органа лежи у уставу који квалифицира све законодавне, управне и судске органе као државне органе. Постоје други елементи који јаче подвлаче нешто заједничко правно између федерације и других самоуправних државних органа. То су одређени правки односи. Сви акти републике морају бити у складу са актима које доноси федерација. Републички закони детерминисани су општим и основним законима федерације. Републички устав доноси република у складу са начелима савезног устава. И локални органи дужни су да раде по прописима федерације. Између Савезног извршног већа и републичких извршних већа као и између органа управе федерације и републичких органа управе постоје извесни односи контроле, сарадње и усклађивања. Али сви су ти односи по својој суштини садржински, унутрашњи, јер кад код републичких или локалних органа прелазе у орган или функцију, они се преображавају у републички односно локални орган или у републичку односно локалну функцију. На основу тих правних односа зависност између федерације и републичких односно локалних органа власти јесте унутрашња а не спољашња, а ова друга je од одлучујућег значаја за карактеризацију правног лица. Због тога ни ти односи не значе претварање