Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

О ДРЖАВНОСТИ ФНРЈ

151

самоуправних тела у хијерархију федерације над републичким органима односно федерации е и републике над локалним органима. На другој страни, они не дају федерацией неке елементе правке личности. Морамо, дакле, остати при чигьеници да државну власт врше самостална тела самоуправних политичко-територијалних јединица и да ниједна од њих, па ни федерации а, ни je тело ко je би уједињавало сва та тела у једно јединствено тело са својством правног лица. И после ове анализе остајемо при томе да je држава ФНРЈ политична заједница свих политичко-територијалних ј единица, найме федерација плус републике са локалним органима, заједница самосталних и самоуправних организама, јавноправних јуридичких лица, која сва врше државну власт преко својих сопствених државних (претставничких и других) органа, као и скуп свих права и дужности свих тих јединица. Ова политична заједница пак као таква, као целина, нема ни својих сопствених органа (њих има за себе федерација, за себе република и за себе локална јединица), ни својих заједничких права и дужности (јер свака од тих јединица има своје), нема ни заједничког друштвеног плана, ни буцета ни прихода, пошто свака јединица има свој план и свој буџет. Појам државе ФНРЈ покрива дакле ону заједницу чији су чланови оригинарно самостални и самоуправни и међу којима постоје одређени правки односи државноправног карактера a који не значе субординацију, и која због недостатка свих основних елемената (органа, права, средстава, плана, буцета), потребних за постојање једног самосталног правног субјекта јавног права нема характер правног лица. Држава ФНРЈ јесте политички феномен и друштвена заједница, скуп свих политичко-територијалних јединица на јединственој територији и њихових органа власти, али није државноправна категорија. Овакав типичан састав и однос самоуправних оригинарних подручја са њиховим овлашћењима чини да je Федеративна Народна Република Југославија социјалистичка демократска савезна држава суверених и равноправних народа (чл. 1 Уставног закона). Закључак да je нека држава друштвено-политички а не и државноправни субјект чини се у првом моменту сигурно парадоксалним. Нека права која су неопходно заједничка читавој земљи и која се не могу поделити на више носилаца, међу које спадају нарочито права државе као међународног субјекта, мора вршити неки орган који иступа у име државе како према националноме поретку тако и на подручју међународног права и међународних односа. Што се тиче унутрашњег правног поретка, нема потребе да се политично тело државе јавља као јединствени правки субјект, као правно лице. Са тачке гледишта државноправне, свака политичкотериторијална ј единица има своју јавноправну личност и физиономију. Сваки грађанин зна за своја права која се односе на његов положај у државној заједници и зна такође који су органи власти и управе надлежни. Ту не постоји потреба за иступање ФНРЈ као