Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

152

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

државе у правном смислу. Кад je реч о правима и обавезама, увек се појављује као странка једна од политичко-територијалних ј единица, општина, срез, република или федерација. Напр., ако je склопио купопродајни уговор орган општине, онда je уговорна и процесуална странка општина; она одговара својим материјалним средствима а не република или федерација. Аналогно исто важи за републику и за срез. Али кад je војно лице проузроковало материјалну штету, а за њу одговара војска, онда пред судом одговара федерација jep je војска орган федерације. Федерација ce јавља под именом Федеративна Народна Република Југославија, као што се републички органи власти (како У ставни закон назива народне републике у правном смислу) јављају под називом Народна република Србија, Словенија, итд., а срез и општина са својом географском ознаком. За унутрашњи правни поредак од важности je ипак један основни правни акт који je заједнички свим политичко-територијалним јединицама и кьиховим државним органима, найме устав. Федерација у лицу Савезне народне скупштине штавише „одлучује о промени устава” (чл. 34, тач. 1, Уставног закона), али не може да донесе нов устав. Нов устав je онај који мења друштвене, политичке и нарочито економске основе, а не и онај који доноси измене и допуне, ма и у погледу читавог текста устава. Нов устав може да донесе само суверена уставотворна скупштина. Таква скупштина би била сведржавно јединствено тело које би пак после завршеног рада престало да постоји. Ово би био један јединствени државни орган старији и виши од свих других тела у землзи. Али ни скупштина није правно лице него легислатура ко ja тек ствара правни поредак, дакле органе и њихова права, међу ко je спада и одређивање својства правног лица. Из уставотворног органа као и из устава који je заједнички за читаву земљу и за све државне органе ипак не можемо закључити да постоји федерација као правни субјект или да постоји неки други такав орган. Размислити треба и о томе да федерацији припада правка сувереност, jep она доноси своја акта и притом није потчињена ниједној другој јачој правној власти. Републике и локалне јединице нису у таквом положају. Ma колико биле оне изворне организације народне суверености коју изражавају својим актима, њима ипак не припада правка сувереност jep врше део својих права, иако самостално, ипак у правном односу који их изнутра везује за више правке акте. Ова разлика у слободи доношења аката je суштинска и битна. Али ипак, ова правна сувереност не долази до израза у унутрашњим односима него само на међународном плану у спољним односима. У оквиру граница Југославије правна сувереност федерации е или несувереност нема акционог радиуса. Ни у ком случају се не уплиће прарна сувереност као елемент неке правке категорије или правног односа. Остаје, ипак, чињеница да je федерација као правни субјект у поређењу са осталим државноправним субјектима у држави носилац посебно квалифициране правке суверености.