Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

154

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

жностима implicite су и сва права република и локалних јединица, јер она су само пардијална овлашћења на основу генералних основних права федерације. Права федерације према републици, према њиховим уставним и законитим актима, као и односи органа управе и правосуђа федерације према свим осталим таквим органима, ипак чине неку врсту целине апарата која се може назвати државом и у правном смислу. Сам Устав прописује (чл. 10) да постоји јединствена територија Федеративне Народне Републике Југославије, састављена од територија народних република, ко ja чини jeдинствено државно, привредно и царинско подручје. Даље, да je промет робе у целој земљи Слободан и да важе управни и судски акти и исправе државних органа једне народне републике. на читаном државном подручју. Самосталност осталих политичко-територијалних јединица и њихових органа власти јесу израз њихове самоуправности, што не сгяречава постојање, паралелно са њима, једног целовитог државног апарата у који су по својој функцији укључени и ти њихови органи. Не сме се изгубити из вида да републички и локални органи углавном врше своје функције на основу прописа федерације, иако их врше као своје право. Федерација својим односима, утврђеним Уставом и законима, увлачи у свој круг и све државне органе свих других ј единица, па су они баш због тога и државни. Кад се узме у обзир и положај федерације према иностранству и чињеница да je она носилац правне суверености, а нарочито, ако се призна фактичка превласт органа федерације на свим подручјима државног живота, онда се може сматрати да je федерација не само апарат у смислу марксистичке теорије, друштвена и политична заједница, не само држава у међународноправном смислу, него и држава у смислу унутрашњег правног поретка. Ова алтернатива ипак не даје задовољавајући одговор на чињеницу да постоје оригинарне, не из децентрализације настале, него непосредно из народне суверености никле самосталне и самоуправна јединице са органима власти који су највиши и који нису подређени ни федерацији; не демантује питање самосталности аката које доносе те јединице у кругу својих права и за своје подручје. Не решава коначно проблем да ове јединице врше од федерације прописане задатке и на основу прописа федерације као своје право ко je им се не може одузети. Несумњиво постоји, морамо признати, правка дилема јер постоје две алтернативе од којих свака има озбиљне аргументе за. себе. У таквом случају се треба одлучити за ону верзију која најбоље одговара животним и политичким интересима земље. Право je већ по Келзену средство у рукама политике. Ми мислимо да нашем политичном животу више одговара теорија да у односу на унутрашньи поредак не треба наглашавати државу као самостални правки субјект. Читав наш развитак иде у том правцу. Гледиште да ФНРЈ као држава у унутрашњем поретку није правна личност, према. томе ни правна категорија него само друштвено-политичка зајед—