Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОТУЂЕЊЕ СУВЕРЕНОСТИ И СТВАРНОСТ РЕВОЛУЦИЈА

155

ница као социолошка категорија и политички апарат, и теоретски. омогућава теорију о одумирању државе. У органском саставу државе формирају ce специфични организми који нису више државни, иако врше раније државне функције, већ су друштвени који. уместо државних органа врше јавне функције, преузимајући од државних органа једно подручје делатности за другим. Тиме држава ишчезава као друштвено-политички организам, као апарат завршење физичке принуде владајуће класе, јер ce овај апарат постелено руши и изграђује друштвени апарат на основама друштвене дисциплине. Ова би теорија наишла на зид кад би ce појавила. пред њом држава као правки субјект. Поред тога, све што je код, нас „државно” уопште je y ликвидацији. Према томе, не постоји индикација да се треба одлучити за другу варијанту и сматрати Федеративну Народну Републику Југославију као правки субјект уну-■ трашњег правног поретка. Федеративна Народна Република Југославија je у нашем правном систему друштвена заједница организована по систему самоуправности и политички апарат за вршењевласти у интересу радног народа.

Проф. М. Шнудерл

ОТУЂЕЊЕ СУВЕРЕНОСТИ И СТВАРНОСТ РЕВОЛУЦИЈА.

(Носилац суверене власти) I. Када се говори о суверености, онда се опћенито испушта извида да се у вези с тим својством власти такођер говори и о њезину носиоцу. Мјесто тога да се проблем државне власти рјешаваоу цјелини, водећи рачуна о повезаности разних његових аспеката, у правној се науци увриј ежила навада, да се неке стране тецјеловите појаве посматра засебно једна од друге, као што се то догодило онда, када се суверености дало правки характер и одвојило њезино изучавање не само од државне власти, него такођер и од носиоца те власти, тј. кад je дошло до њезина отуђења од. стварности. То je исправно уочио J. Ђорђевић када je истакнуо, да се „разматрање проблема суверености у данашњем свету може поставити само на научну социолошку основу” (1). Ми бисмо наведенимг ријечима још додали, да оно, што важи за садашньост, важи такођер и за прошлост. Стога, проблем суверене власти ваља посматрати у цјелости са социо логи јских позиција, што смо већ имали прилику да истакнемо на овим странама (2). Конкретно потребе изазивале су наведено отуђење. У првом се реду прикривала друштвена стварност, ко ja je у новом вијеку

(1) Ј. Ђорђевић: Прилог теорији о државном суверенитету, Југославенска ревија за међународно право, 1954, бр. 2, стр. 9. (2) О. Мандић: Неки аспекти проблема суверености, Анали Правног факултета у Београду, 1956, бр. 2 (Април — Јун).