Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

156

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

показивала да je крај те толико развикане народне суверености, тьезин наводни носилац ■— народ у најбољем случају није био друго него строј за гласање. И то не читав народ, већ само један мањи његов дио. Све до недавна активно право гласа није било проширено на жене, што je још данас случај у Швицарској (3). А ни сви пунољетни мушкарци без раз лике нису свугдје имали право гласа. Прописи изборнога цензуса без обзира да ли имовинскога или образовног скрбили су, a joui и данас скрбе зато, да од учешћа у изборима искључе неке категорије државнога становништва, како би јаче долазило до изражаја бројно стање, а то значи и политички интерес експлоататорских класа. Истој евреи служе разна ограничена права гласа као у Јужно-афричкој Унији у односу на Црнце, као и прописи, који војним лицима не признају право гласа. Према томе, постојала je народна сувереност, која je то била само по имену, Русоово схваћање о народној суверености, које je он разрадио имајући у виду становништво државе као њезина носиоца, претворило се у фикцију, која није имала подлоге у стварности друштвенога живота. Та фикција нема подлоге зато, што постоји „дегенерација” владе (4) као посљедица класне подвојености у друштву. Према Русоовом мишљењу закони имају класни карактер, јер „користе онима, који посједују, а шкоде онима, који ништа немају” (5). Тиме je потврдио да у друштву, подијељену на класе експлоатираних и експлоататора, многи слојеви становништва не могу утјецати на државне послове. А то значи да још мање могу бити носиоци суверености они, који немају права гласа. Ништа боље не сто je ствари са хипотезом о државној суверености. Та хипотеза сматра, да je сувереност својство државне власти и да je држава као правно лице њезин носилац (6). Били смо већ истакли, да сувереност није правка већ социологијска категории и да се тим свој ствол! означава особина власти политичке организације државе или племена у односу на организације исте врсти (7). Хипотеза о државној суверености претпоставља, да je држава њезин носилац, или, точније речено, њезини законодавни органи (8). Мишљење о државној суверености, тј. да je држава носилац суверене власти крије у себи извјесне недостатке. Не залазећи у проблем правке личности државе, ипак ваља истакнути, да садржи елементе нормативизма мишљење како je држава носилац независне, неограничене и врховне власти само зато што je правно лице. Потребно je, да најприје постоји правки поредак, који би држави дао квалификацију правнога лица. Та je квалификации а, дакле, де-

(3) У Сједињеним Државама жене су добиле право гласа 1920, у Енглеској 1928, а у Француској 1945. /• - .—V _ _ . . . 1 I * 1 :„ : : t «ni i 4-J I-. . ! Inni П T/Г» TT L, ' Ь'l О

(4) Du contrat social ou principes du droit politique, Paris, изд. E. Flammarion s.a., КЊ, 111., погл. 1., стр. 93.

(5) Kao rope књ. 1., погл. IX., стр. 26, биљ. 1. (6) Р. Лукић; Теорија државе и права, Београд, 1956, св. 1., стр. 192 и 199.

(7) Мандић: нав. дј., стр, 141. (8) С. Јовановић: О држави, Београд, 1922, стр. 132 и сл.