Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

160

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

je избацио из своје конструкције појам суверенога својства државне власти. Да би ce уклониле нејасноће у вези са проблемом суверености нема другога излаза него обратити пажњу на чињепице. Y конкретном случају такву полазну точку за изводе о сувереном својству власти представљају подаци из хисторијскога развитка појединих држава. 11. Енглески правник Marchamont Medham je у средини XVII стољећа писао о „власти мача, која je и која je увијек била темељ сваке власти” (24). Он je додуше изнио то мишљење против покушаја, који су започели шесдесет година са доласком Тудорске династије на енглеско пријестоље, да се кралаевска апсолутна власт ограничи законима, који би осигуравали Енглезима гьихова права и бранила их од пресизања државне власти. Ипак je у Medhamовпм ријечима истакнута основна чињеница, да je државној власти први извор политична сила као конкретно средство, којим he ce остварити и одржати интереси одређених класа. Такво схваћање излази из конкретних чињеница, како показуje хисторија свих држава. Политична се сила показује било као власт експлоататорских класа, које се служе државном принудом да би изградиле такав правни поредак, који заштићује интересе њихових припадника власника средстава за производгьу, било као власт револуционара, који руше такав поредак зато, да постигну нову расподјелу економских богатстава и онакав друштвени поредак какав одговара њиховим класним тежњама, У VIII су стољећу мајордоми у франачкој држави коначно присвојили суверену власт, ослањајући се на слободне сељаке-земљопосједнике, да би скршили власт донационалнога племства. У цатримонијалној монархи ј и племство, слабо повезано са државном влашћу, све je јаче испољавало центрифугалне тежње. Стварајући од слободних сељака ново племство, које je системой бенефиција било везано уз државну власт, мајордоми а нарочито Карло Мартел - изграђивали су политички темељ суверене власти, коју су сами лично вршили. Настајање апсолутне монархије у Француској je процес, који je започео са Карлом VIII поткрај XV стољећа и завршио се Хенриком IV на почетку XVII стољећа. Краљеви су могли да крше моћ стварно самосталних феудалаца само употребљавајући оружане снаге, којима су располагали. Захваљујући војсци, они су могли да одређују и убиру порезе, не сазивајући сталешке скупштине. У њиховим настојањима се с једне стране углавном показивао интерес нижега племства, а с друге тежња буржоазије за учешћем

(24) The Case of the Commonwealth of England Stated etc., London, 1650, стр. 6, цит. y G. L. Mosse: The Struggle for Sovereignty in England, East Lansing (Mich.) 1950, стр. 2.