Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОТУЪЕКЬЕ СУВЕРЕНОСТИ И СТВАРНОСТ РЕВОЛУЦИЈА

161

у власти. Иако су у том процесу дјеловале још и друге друштвене снаге (25), које су у појединим раздобљима веома комплицирале положа), ипак ваља истакнути да су побједе на бојном пољу учиннле баш Хенрика IV представником напредник тежња његова времена и стварним носиоцем суверене власти у Француској. Свака буржоаска револуција представљала je силу, уперену против поретка одређене државе, који je осигуравао феудалне друштвене односе. Политичка je сила у Сјеверној Америци као rabble in arms (26) више пута разбила енглеску војску за рата 1774 —1783 и омогућила оснивање новога државног облика Сједињених Држава, који je одговарао интересима буржоазије у градовима на обали Атлантског ,оцеана. Савез између gentry нижега племства и буржоазије у Енглеској омогућио je 1688 насилно протјеривање Јакоба II и његово уклањање са пријестоља у прилог Вилима 111, који je заједно са својом женом Маријом потврдио Bill of Rights основни закон буржоаскога друштвеног уређења у Енглеској. Није мален број револуција и државних удара у Фрацуској почевши од 1789, у којима ce употребом политичких средстава тражило онакве, облике владавине, који би најбоље одговарали суштини капиталистичких продукционих односа у тој земљи. Паришка комуна била je покушај, да се оружаним устанком и борбом оствари диктатура пролетариата тј. да пролетаријат постане носилац суверене власти у Француској. Насилно свргавање царизма у Русији за Фебруарске револуције 1917 припремило je успјех Октобарске револуције, у којој су оружане јединице радника и сељака отеле власт буржоазији и осигурале je пролетариату (27). 29 октобра 1918 хрватски je Сабор прекинуо везе Хрватске и Славоније с Аустро-Угарском те je пренио власт на Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба као носиоца суверене власти на подручју земаља бивше Аустро-Угарске, насељених Јужним Славенима. У тој новој Држави СХС, која je настала на том подручју (28) и ко) a je трајала све до 1 децембра, када je било проглашено уједињење са Краљевином Србијом, носилац суверене власти постало je Народно вијеће, које jy je вршило преко својега предсједништва (29).

(25) Напр. утјецај вјерских идеологија Реформација.

(26) Оружана олош тако су Енглези називали војску сјеверно-амеркчких устаника у Рату за независност. Излагање темељи се углавном на хисторијским подацима. На тај се начин настоји уклонити недостатке, који владају у неким питањима са подручја теорије државе и права. Она су ce темел>ила на нормативним премисама, а нису полазила од . конкретних чињеница из развитка државе и права у пој единим земљама, што их пружа хисторија државе и права, да се из анализе појединачнога утврди посебно и апстрахира опће у облику законитости појаве, која се изучава.

(27) Конкретни увјети, специфични за тадашше прилике у Русији, нису допустили прелаз на социјалистичке друштвене односе. Усп. Mandić: Kaste u historiji društava, Zagreb, 1954, стр. 195 и сл.

(28) F. Čulinovlć: Državnopravna historlja jugoslavenskih zemalja XIX i XX vljeka, sv. I, Zagreb, 1953, стр. 342 и сл.

(29) У посебном овлаштењу било je истакнуто, да су на Предсједништво Народнога вијећа прешла „сва она права, која су дотад припадала круни“ (Б. Кризман: Представници Предсједништва „Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба“ у Будимпешти, Бечу и Прагу 1918 године, Хисторијски зборник 1956 у штампи.) Будући да у уставним монархијама постоје два носиоца суверене власти круна и парламент, Предсједништ.во je преузело суверена права круне, док je пленум Народнога вијећа преузео