Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОТУЂЕЊЕ СУВЕРЕННОСТИ И СТВАРНОСТ РЕВОЛУЦИЈА

163

код народа једне земље (32) постигао то да je у оружаној борби постао стварни носилац суверене власти, коју врши или непосредно сам или посредно преко својих представника. Примјер Југославије није осамљен. Многи колонијални народи су у току II свјетскога рата себи створили увјете, да са себе стресу колонијалну власт метропола., Добивши оружје за ослободилачку борбу против Јапанаца, народи у Индонезией, Бурми и Виетнаму су послије побједоноснога завршетка рата окренули то исто оружје против својих -некадагшьих господара и спријечили успоставу колонијалне власти. На тај су се начин они најприје у ослободилачком рату ријешили окупаторске власти, изградивши своју народну власт на ослобођеном територију и .обранивши je од посегнућа некадашњега колонијалнога господара. Иако .много дуљи, сличан je био процес у Кини. Послије Великога марша 1935 народна je во j ска запосјела одређени териториј. Касније у борби са јапанским освајачем, а затим у грађанском рату против Чан-Кај-Шекове владе она je постигла побједу као представник народа Кине и њихове суверене власти, ко ja се проширила на читав териториј Кине. Други начин борбе показао се у дугогодишњем отпору народа Индије и Пакистана, пред којим je Уједињено Краљевство морало уступити и признати тим народима суверену власт. Револуција, коју je у Египту започео комитет официра у име и у интересу народа, прерасла je у опће народни покрет. Против кьега je претрпио неуспјех уз помоћ Уједињених Нација чак и францускоенглески покушај да се успостави колонијална зависност Египта због једнодушног отпора народа, који je тим својим отпором показао да шеф државе није никакав од једне класе наметнути диктатор, него да врши своје функције као представник читана суверенога народа. У Алжиру je у току такав процес ослобађања једнога народа _од колонијалнога господства, у којему он оружјем у руци ствара увјете за вршење своје властите суверене власти. Сви ти догађаји показују исте особине. У револуционарној борби за ослобођење, која се води против туђе и силом наметнуте власти, потлачени се народи у раздобљу послије Другог светскога рата ослобађају било оружаним акцијама било другим облицима политичке борбе. Суверена власт, коју су на тај начин стекли, оригинарна je, будући да je не изводе из никоје друге власти, када je стечена употребом политичке силе уз укидање сваких других облика власти на њихову територију. Устави, који представљају правки израз и облик таква новога стања, одређују да ли ће народ остати носилац суверене власти, вршећи je изравно и преко својих представника, или he je пре-

(32) Сви друштвени слојеви народа Југославије учествовали су изравно или посредно у Народно-ослободилачкој борби изузевши крупну буржоазију и високу Зирокрацију, а у бројно највећој мјери сељаштво, од којега ce састоји 2/3 нашега становништва.