Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

164

нијети на неки други државни орган, који he je вршити у његово име. Из тога излази, да дјеловање политичких сила представља израз одређених друштвено-економских процеса и да се из њихова сукоба рађају нови државни облици и мијењају ствари. У вези с тиме потребно je обратити пажњу на носиоце тих снага, jep се сви унутрашњи (33) сукоби у државама одвијају борбом између носиоца суверене државне власти, који брани правки поредак, и оних друштвених снага, које настоје да саме постају такав носилац како 6и га промијениле. Све нападе на свој повлаштени положај носилац суверене власти одбија као протуправне те стога употребљава извршне органе да би сломио такве покрете. Но револуционарне снаге иду за тиме, да захвате суверену власт, тј. да постану њезини носиоци, како би те исте извршне органе прилагодили својим потребама и њиховом активношћу остварили друштвене промјене. Дакако, да je вјеројатност њихова успјеха то већа, што су револуционарне снаге политички организираније и боље опремљене. Пошто задобију власт, њихова активност од протуправне поста je правна зато, што им суверена власт омогућава,. да издају правне прописе и да осигуравају њихово извршење спомоћу државних органа. Носилац суверене власти, који jy je за револуције или преврата „протуправно” стекао спомоћу политичке силе, дао joj je тиме оригинарни карактер зато, што je не изводи из неке друге власти, која би била виша од његове. А сви органи, који послије револуције организирају нови поредак, имају деривирану власт, тј. ко ja je изведена из те суверене власти.

111. Политичка сила као израз одређених економских односа у друштву, подијељену на основне класе експлоататора, експлоатираних, представља темељ суверене власти у некој држави те добива облик правног уређења. А тко се тој сили налази на челу,, стварни je носилац власти. На темељу сачуваних података ту се чињеницу може установити већ у најстаријим државама. У држави Лагашу (Мезопотамија) су у XXV стољећу пр. н. е. носиоци суверене власти били цареви из династије Урнанше као представници робовласничке аристокрације. A посљедњи цар те династије уступио je своје мјесто Урукагини за револуције, које су носиоци вјеројатно били слободни сељаци (34). Поставши носиоцем суверене власти, Урукагина je спровео низ реформа, издајући законе, да се „грађани Лагаша ослободе од опасности обмане, крађе житница и ризница, од убиства и

(33) Анализа улоге, коју врши политична сила у међудржавним одноеима, излази ван оквира овога рада.

(34) В. И. Авдиев: Историја (Угарог Истока, Београд, 1952, стр. 36 и сл.