Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОТУЪЕНЬЕ СУВЕРЕНОСТИ И СТВАРНОСТ РЕВОЛУДИЈА

165

провале; он je завео казну, како силни не би вређао сироче и удовицу” (35). Па и касније нема никакве сумње да су у неограниченим монархи) ама владари носиоци суверене власти. Без обзира да ли се ради о Саргону I, оснивачу акадске државе, и о његовим насљедницима (XXIV —XXIII ст. пр. н. е.), Хамурабију у Бабилону (XVIII ст. пр. н. е.), о египатским фараонима, о асирским царевима, о Киру и његовим насљедницима у Перзији, сви су владари Старог Истока били носиоци суверене власти у својим државама. То такођер важи и за неограничене владаре у Индији и Кини. Притом ваља разликовати да ли су ти владари стварни или формални носиоци сз'верене власти, тј. дали je стварно врше или су само фигуре иза којих се заклања стварни носилац власти. Нитко неће сумњати у то, да су у Египту фараони Рамсес II (1317 —1251 пр. н. е.) и Рамсес 111 (1204 —1173 пр. н. е.) стварно вршили своју власт. Али ово исто није могуће казати за насљеднике Рамсеса 111, када су стварни носиоци власти били првосвећеници Амон-Реа. На гкрају такав je првосвећеник Херихор уклонио са пријестоља Рамсеса XII и сам засјео на н>, прогласивши се владаром (1206 пр. н. е.) и повезавши поново у истој особи формалног и стварнога носиоца суверене власти у египатској држави. На подручју Европе у Италији и у Грчкој постојале су олитархијске релублике, које имају много особина из првобитне заједнице. То се показу) е у чигьеници, да су у њима колективи носиоци суверене власти. У римско) je републици такав колективан носилац суверености био сенат, састављен од угледних и старих чланова родова, који су сачињавали експлоататорску класу. Сенат je одлучивао о рату и миру, издавао je наређења државним органима, одређивао je који ће законски приједлози доћи пред центуријатску скупштину, да их ова изгласа, изабирао je кандидате за државне органе, надгледавао je вршење вјерских обреда, управљао je државном благајном, итд. Такођер je сенату припадало право, да ослобађа од извршавања законских прописа, да их поништава због формалних недостатака, да их аутентично интерпретира, итд. У Атици поели)е Клистенове реформе у VI стољећу, ко)ом je завршено раздоблье аристократске владавине, носилац je суверене власти народна скупштина. Вијеће петстотина врши власт у њезино име, jep je састављено од представника, које су изабрале све file, између којих су подијељени слободни атенски грађани. И у Спарти je скупштина свих пунољетних мушкараца била носилац суверене власти, коју je вршила преко својих изборних органа у првом реду вијећа ефора и герузије. У Македонији je такав носилац у IV стољећу пр. н. е. био Филип 11, а гьегов je син Александар створио нову државу, у којој je сам суверене владао. Послиј е његове смрти исто су такви носиоци суверене власти били његови војсковође дијадоси и њихови насљедници у Грчкој, Малој Азији и Тракији, Сирији и Египту.

(35) Као горе, стр, 37.