Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

74

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

љања пословиыа од заједничког интереса за општине и другим општим друштвеним пословима утврђеним законом (чл. 3). А права и дужности општине и среза врше народни одбори и други органи општинске и среске самоуправе према делокругу који je утврђен законом и другим прописима (чл. 8). Но, даном ступања на снагу поменутог Општег закона о уређењу општина и срезова престале су да важе све изрично тамо побројане одредбе (међу којима, узгред буди речено, ни je изрично поменут и горе наведени чл. 15 Општег закона о народним одборима од 1952), као и све друге одредбе које су у супротности са одредбама овог закона (чл. 76). Осим тога, Законом о надлежности народних одбора општина и срезова од 5 јула 1955 („Службени лист ФНРЈ“, бр. 34/55), ради обезбеђења положаја и права и дужности општина и срезова у складу са начелима утврђеним у поменутом Општем закону о уређењу општина и срезова, одређена je надлежност народних одбора општина и срезова у пословима који су савезним законима и другим савезним прописима стављени у надлежност народних одбора (чл. 1). Међу послове пак које по прописима овога закона (в. чл. 7, прилог I/А) врше .народни одбори општина односно њихови органи спадају, например: доношеше решења о принудној наплати пореза и вршење принудне наплате пореза, тражегье да срески суд спроведе принудну наплату пореза из непокретности, као и још некоји други слични послови предвиђени Уредбом о принудној наплати пореза и других буџетских прихода („Службени лист ФНРЈ“, бр. 33/53). Затим je истим законом у надлежност народних одбора општина и срезова стављен један низ послова, послова који се тнчу управљања општенародном ммовином, а посебно управљања основним средствима привредних организација. А из таквих и сличних послова могу несумњиво, поред осталога, настати и чињенице релевантно за стварну (активну и пасивну) легитимацију ових политичко-територијалних јединица, како у парничном тако и у извршном поступку. Према томе, јасно je да се локалне политичко-територијалне јединице односно општине и срезови могу, као носиоци имовинских права проистеклих из њиховога права управљања општенародном имовином, појавити у својству једне праве и стварне странке не само у парничном већ и у извршном поступку. Они се, другим речима, уколико се тиче извршења на предметима и средствима општенародне имовине којом управљају, могу појавити у својству тражиоца извршења и извршеника. У нашем праву нема посебних ноеих прописч који би се нарочито и непосредно тицали извршења према политичко-територијалним јединицама о којима je овде реч. У староме пак Извршном поступку од 1939 постојала су извесна правила која су се тицала извршења против тзв. самоуправних тела и јавних и општекорисних установа. Тако, по § 20: „Против самоуправних тела, као и против установа, које je надлежна власт прогласила јавним и општекорисним, може се дозволити извршегье ради наплате новчане тражбине,