Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

О ИЗВРШЕЊУ НА ОПШТЕНАРОДНОЈ ИМОВИНИ

77

штине, као и оних њихових установа које врше јавну службу, извршенику требало најпре дати примерен рок за подмирење потраживања тражиоца извршења и приступити извршењу тек по безуспешном истеку тога рока. Тиме би се, по нахођењу Врховног привредног суда, избегли случајеви да поменути извршеници изненада дођу у положа] да не могу нормално обављати своје функције. Ако je пак у питању захтев за принудно извршење на буџетским приходима таквих извршеника, онда аналогно одредби чл. 44, ст. 2, Основног закона о буцетима („Службени лист ФНРЈ”, бр. 13/54) треба имати у виду чињеницу: đa из вршенику треба у век да остану на располагању новчана средства у оном износу који je неопходан за несметано функционисање јавних служби , а найме: средства за покриће расхода судства, просвете, социјално-здравствене заштите, личних расхода управе, као и за неопходне материјалне расходе управе потребне за њен о несметано функционисање. А ако je у питању извршење за доспела а неизмирена потраживања и'з_ претходних година, онда би се каже даље Врховни привредни суд у наредној буџетској години, аналогно чл. 45 поменутог закона, према поднетом предлогу извршење могло дозволити и спровести првенствено из инвестиционог и посебних фондова, а затим из осталих буџетских прихода, и то највише до 20% од укупног износа тих прихода. Доследно томе, закључује суд, сва решења о дозволи извршења на буџетским приходима поменутих извршеника треба да садрже одговарајуће ограничење (12). Разумљиво je пак, да суд на све то мора пазити и по службеној а нарочито суд мора водити рачуна о чињеници да се као извршеник појављује једна локална политичко-територијална ј единица, односно срез или општина. Напомена. Ово што je овде речено о принудном извршењу према локалним политичко-територијалним јединицама, срезу и општини, важи без сумње mufatis mutandis, бар углавном, и за случај принудног извршења према аутономним јединицама, као и према народним републикама и федерацији односно држави. О извршењу према држави говорићемо на другом месту. Али се и овде морају имати у виду прописи нашег новог Закона о јавном правобраниоштву од 1955 који у прелазним и завршним одредбама (члан 40) предвиђа посебне услове и претпоставке под којима се може тражити извршење против странака које заступа јавно правобраниоштво, а међу такве странке спадају по истом закону и политичкотериторијалне ј единице (13). § 4. Закључна опажања о извршењу на општенародној имовини. Према свему што je о томе овде досад речено, јасно je да питање извршења на општенародној имовини не само да претставља

(12) Уколико се тиче извршеша на новчаним средствима ових политичко-територнјалних јединица, у истом смислу и решење Врховног привредног суда ГС 1040/54 од 14 октобра 1954, приказано у бр. 5/1954 чаеописа ..Нова администрација”, стр. 465 и след. Подвукли смо нарочито оне ставове за које сматрамо да су начелног и општег значаща. (13) В. Милош Радовић и Никола Бошковић: Закон о јавном правобраниоштву са коментаром, Веоград, 1956, стр. 64 и ел.