Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ЛИЛЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

78

један уистини нов и важан проблем са гледишта нашег грађанског процесног права, већ се оно такође тиче и низа најсуптилнијих, па и најактуелнијих питања имовинскоправног односно грађанскоправног и привредноправног характера. Но, ради могућности једнога доследног и успешног спровођења извршења на општенародној имовини, односно друштвеној својини, биле би такође потребив извесне коренитије измене и у самоме систему наше имовинскоправне заштите, тј. измене и у посто.јећој организации нашега грађанског судства и правосуђа. Потребив су несумњиво, поред оних ко je већ постоје (као што je, например, установа принудне ликвидације предузећа услед њихове инсолвентности, која je предвиђена Уредбом о престанку предузећа и радњи од 18 децембра 1953), и још некоје нове устан'ове и у систему нашега грађанског процесног права, које би се посебно тицале правких ствари и спорова државе односно друштвене заједнице и њених органа и установа, а нарочито привредних организација. И у тој области се найме осећа потреба за адекватнијим и новим правним установама које би више одговарале садашњем ступњу развитка својинских и других имовинских односа у нашој земљи. А с обзиром и на то: да код нас, као што je познато, централни или управо стожерни имовинскоправни и привредноправни субјект није вкше човек појединац, као што je то случај у тзв. буржоаским земљама, већ радни колектив односно привредна организација. И зато би исто тако било неопходно да се у нацрту нашега новог грађанског судског поступка поједине процесуалне форме и установе старе или тзв. класичне судске процедуре у грађанскоправним стварима и споровима, одговарајућим изменама саобразе и прилагоде потребама савременог друштвено-економског развоја и функцији нашег правосуђа. Имајући притом у виду и чињеницу да познате нам промене и преображаји у друштвеном и привредном систему наше земље, несумњиво условљавају и траже одговарајуће измене и у систему правне заштите, тј. у самоме начину поступања и рада наших судова и других надлежних органа који врше правосуђе по предметима- грађанскоправног односно имоаинскоправног карактера. Ми пак овде имамо нарочито у виду извршни судски поступак, а посебно онај његов део који би се тицао практичног спровођења извршења на општенарбдној имовини односно друштвеној својини. Пошто се појављени квалитативно нови друштвено-економски и имовински односи и отуда настали правки спорови, уистини не могу правилно и успешно, тј, без штете и по саму суштину ствари, расправљати и просуђивати по старим, добрим делом већ дотрајалим и преживелим, процесуалним узусима и формама (схемама).

Др.

Адам П. Лазаревић