Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

80

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

штења управног акта странци, ноже овај акт у сваком погледу мењати или повући. Најчешће je у том смислу оријентисано и схватање органа државне управе. По правилу они сматрају да нису везани својим решењем све док оно странци није достављено. Сматрајући да je овлашћен на повлачење свога решења све док оно није доставлено странци, друтостепени орган повукао je своје за странку позитивно решење, које je већ било упућено првостепеном органу ради достављања странци и од стране овог враћено другостепеном органу, и донео ново за странку негативно другостепено решење. У управном спору против новог другостепеног решења страйка je истакла то као незаконитост и са тог разлога je тражила поништај новог другостепеног решења. Тужба странке у управном спору je уважена и оспорено решение je као незаконито поништено са разлога што je суд стао на становиште да je другостепени орган био везан својим првобитним решењем самим тим што je оно .било мспослато првостепеном органу ради достављања странци, иако достава није извршена. У питању je следећи случај: Оспореним решењем одбијена je тужиљина жалба и iioтврђено je првостепено решење којим je укључена y станбену заједницу тужиљина зграда. Против овог решења тужиља je повела управни спор кстичући да je на незаконит начин дошло до укључења гьене зграде у стакбену заједницу, пошто по схватању тужиље за то нису били испуњени прописани услови. ЈЗрховни суд HP Србије својом пресудом У. бр. 553 од 12 октобра 1955 одбио je тужбу као неосновану утврдивши да je односна зграда правилно укључена у станбену заједницу пошто je неспорно да иста има више од три мања стана, што je чини најамном станбеном зградом и повлачи њено укључење у станбену заједницу по чл. 14 Уредбе о управљању станбеким зградама. Међутим, Савезни врховни суд својим решењем Уж, бр. 770 од 2 марта 1956 уважио je тужиљину жалбу, означену првостепену пресуду je укинуо и предмет вратио првостепеном суду на нову одлуку. У образложењу решења Савезног врховног суда истакнуто je да je тужиља у својој тужби побијала оспорено решење не само због.погрешне примене материјалног закона већ и због повреде правила поступка, која се повреда по тужиљиним наводима састоји у томе што je у истој ствари било донето другостепено решење којим je жалба била уважена и односна зграда пзузета од укључења у станбену заједницу, и то je решење било експедовано првостепеном органу да се уручи жалиљи, али јој није било доставлено из непознатих разлога, па je донето оспорено ргшење супротно раниЈем другостепеном решењу које другостепени орган није могао да повлачи без законских услова. У вези са овим тужбениы приговорима Савезни врховни суд у образложењу свога решења заузео je следеће становиште: Уколико je тачан тужбени навод да je у овој ствари пре оспореног решења било донето друкчије другостепено решење, те да je исто било експедовано из надлештва другостепеног органа, у том случају поменуто решеше у односу на тужени орган сматрало би се правоснажним, без обзира да ли je исто већ уручено и странци, па га тужени орган не би могао мењати мимо услова предвиђених за обнову правоснажно окончаног управног поступка.